Хоћемо ли моћи да рађамо бебе у свемиру

Астронаутичка заједница даје крупна обећања.

У мају је америчка свемирска агенција НАСА изнела детаљне планове за програм од 20 милијарди долара за изградњу сталне базе на Месецу на нуклеарни и соларни погон.

Ова свемирска агенција жели да до 2032. године људи могу да живе на Месецу у „полутрајном" смештају.

НАСА прави и планове да први пут пошаље људе на Марс, а за то путовање, кажу, биће потребно између седам до десет месеци.

Али ако икада будемо желели да живимо на дуже стазе изван Земље, мораћемо тамо и да се размножавамо, што значи да треба наћи начин да се људи прилагоде неким непознатим условима живота.

За разлику од Земље, која је заштићена магнетним пољем и густом атмосфером, површине места Месеца и Марса, на пример, непрестано су бомбардоване високим степеном свемирске радијације.

А будући да су мањи од Земље, гравитација коју бисмо тамо искусили много је слабија.

А треба се изборити и са процесом стизања до одредишта - свемирско путовање на дуге стазе може да утиче на људско тело и, стога, његов потенцијал за размножавање, на начине које још не схватамо сасвим до краја.

Чак и ако трудноћа на другој планети, или чак и у отвореном свемиру, звучи као нешто из научне фантастике, све већи број научника почиње помно да се бави овом темом.

Погледајте видео: Могу ли људи да добију бебу у свемиру

Од научне фантастике од научног истраживања

Докторка Никол Мекферсон виша је предавачица на Универзитету у Аделејду, у Аустралији, и води Групу за биологију сперматозоида и ембриона у Масонском центру за мушко здравље и благостање.

Почела је да се бави идејом размножавања у свемиру након што је са мужем погледала документарац о свемиру.

„Оно што је започело као потенцијално мали и забавни научнофантастични пројекат са стране сада се претворило у крупну област истраживања“, каже Мекферсон.

Заједно са тимом истраживача, измерила је навигационе способности сперматозоида у лавиринту, направљеном тако да опонаша репродуктивни тракт, кад је изложен условима микрогравитације којима сте изложени у отвореном свемиру.

Открили су да се неки сперматозоиди потпуно изгубе, тако да је 50 одсто мање сперматозоида способно да стигне до краја лавиринта него код контролне групе са нормалном гравитацијом.

Иако студија није опонашала услове гравитације на конкретним планетама као што је Марс, Мекферсон каже да је то демонстрирало улогу коју Земљина гравитација игра у нормалном понашању сперматозоида.

„Ово потцртава да постоји фундаментална гравитациона сила коју сперматозоиди користе код природног зачећа“, каже она.

Изазови гравитације не своде се само на зачеће.

Истраживачи су проучили и утицај микрогравитације у прва 24 сата развоја ембриона код мишева.

„Било је лошијих исхода. Дакле, лош развој ембриона и лоше карактеристике тог ранијег ембриона такође“, каже Мекферсон.

„Микрогравитација утиче на то како се ћелије деле, организују и комуницирају, а све су то кључни процеси за оплођавање и рани развој ембриона“, каже доктор Фати Каруја, виши истраживачки научник у НАСА-и.

Изложеност радијацији

Други велики изазов у свемиру је радијација.

Већ се зна да је она штетна по заметне ћелије - специјализоване ћелије које се развију у сперматозоиде код мушкараца и у јајне ћелије код жена.

Магнетно поље Земље штити нас од најгоре радијације у свемиру, али изван њега, чак и на Марсу, то је сасвим друга прича.

Специјалиста за аеронаутичку медицину на турском Универзитету здравствених наука доктор Абдурахман Енгин каже да галактичку космичку радијацију (ГЦР) производе космички догађаји као што су звездане експлозије зване супернове.

А ове експлозије садрже честице које могу продрети кроз штит свемирских летелица и дубоко у људска ткива, што је више од радијације која се среће на Земљи.

Он је спровео студију да би одговорио на просто питање - да ли би количина ГЦР-а за хипотетичку трудноћу у будућој мисији на Марсу премашила степене радијације који се сматрају безбедним за трудноћу на Земљи.

„Нажалост, одговор је изгледа позитиван“, каже он.

Током процењеног шестомесечног путовања са Земље на Марс, трудна астронауткиња би могла бити изложена између 90 и 300 милисиверта кумулативне радијације.

То далеко премашује границу од пет милисиверта за професионалну изложеност током трудноће коју препоручује амерички Национални савет за заштиту и мерење радијације.

Тако висока изложеност може да представља значајне ризике по ембрионе и фетусе у најранијим стадијума развоја, потенцијално оштетивши њихов ДНК.

„Због рапидне деобе ћелија и формирања органа током разног развоја чак и мали поремећаји структуре ДНК, обнове ДНК и раста ћелија могу потенцијално да доведу до доживотних последица“, каже Енгин.

Ти ризици подразумевају побачај, ограничен раст, урођене абнормалности, неуролошке дефекте и повећани доживотни ризик од канцера за дете.

Доктор Енгин каже да би нека технологија, као што су штитови свемирских летилица или планирање мисија током одређених фаза соларног циклуса, могли да смање ризике, али да је „изузетно тешко“ потпуно блокирати ГЦР.

Радијација и микрогравитација заједно „утичу на биологију на фундаменталном нивоу“, према Каруји .

Али постоје и други изазови.

„Лет у свемир такође ремети регулацију хормона, циклусе сна и циркадијални ритам, од чега је све тесно повезано са репродуктивним здрављем“, каже он.

Он објашњава да када се ови фактори споје, то може да поремети све, од квалитета сперме или јајних ћелија унутар јајника, до хормона неопходних за раст фетуса током трудноће.

Погледајте видео: Планови НАСА-е за сталну базу на Месецу

Лекције из биологије

Разумевање да ли људи могу да се размножавају у свемиру кључно је кад се размишља о одржавању живота изван Земље.

Али је важно и због заштите астронаута, каже Јан Бернд Стукенборг, професор молекуларне и целуларне биологије на Универзитету у Упсали, у Шведској.

Иако се људи још не размножавају свемиру, каже он, астронаути и њихове заметне ћелије већ су изложени овим стањима, а истраживање утицаја радијације на заметне ћелије могло би да помогне да се развију начини како да се они заштите.

„Ако постоји проблем са ћелијом коже због путовања у свемир, ћелија коже ће умрети заједно са вама кад ви будете умрли“, каже Стукенборг.

Али оштећење заметних ћелија могло би да се проследи следећој генерацији, чак и ако астронаути још не покушавају да се размноже у свемиру.

„Стога, мислим да су ове студије изузетно важне“, каже он.

Погледајте видео: Како астронаути уносе течност док су у свемиру

Мекферсон каже да више истраживање у овој области може да нам помогне да разумемо друге, фундаменталније ствари у вези са људском биологијом.

На пример, њено истраживање показало је да су сперматозоиди који су успели да стигну до краја лавиринта у експериментима поседовали особине које су им такође дале предност током оплодње и раног развоја.

„Ако будемо могли додатно да разумемо шта је то код тих сперматозоида што им помаже да стигну до краја, онда бисмо заправо могли да их проберемо за вантелесну оплодњу или пољопривредну вантелесну оплодњу“, каже она.

Погледајте и овај видео: Зашто се број сперматозоида преполовио у последњих 40 година

Мушка пристрасност

Стручњаци признају и да сада када више жена одлази у свемир, студије о размножавању у свемиру морају да се прошире како би се избегла мушка пристрасност.

Истраживање на које се позвао Стукенборг сугерише да астронауткиње предоминантно користе контрацептивне пилуле током дугих свемирских мисија да би им зауставиле менструацију.

Али утицај свемирског окружења на менструални циклус мора додатно да се истражи, каже Мекферсон.

„То до сада нисмо успевали да проценимо“, каже она.

Каруја каже да постоје докази да би радијација могла да утиче на функцију јајника, док би микрогравитација могла да поремети сазревање јајне ћелије.

А једна од највећих рупа у разумевању, каже он, јесте сама трудноћа.

„Немамо буквално никаквих савремених података о томе како би трудноћа сисара напредовала у целости у свемиру, нарочито кад су у питању имплантација, развој постељице и формирање органа“, каже он.

Скоро сви могу да се сложе око једног - има још много тога да се уради, а од кључне је важности то и урадити.

„То не би смео да буде табу. Морамо о томе да размишљамо сада“, каже Стукенборг.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk