Откривена нова врста дивље мачке, али зна се само за једну живу јединку

Пегава мачка из шума Боливије потврђена је као нова врста за науку.

Ова мала мачка, отприлике величине обичне домаће мачке, пролазила је испод радара зато што је била помешана са другим дивљим мачкама које деле сличне пеге и пруге.

Али студије ДНК показују да је мачка заправо врста за себе, што указује на то колико тога нам и даље остаје непознато о неким од најнеухватљивијих светских сисара.

Научници се надају да ће откриће скренути пажњу на очување тиграстих мачака, групе малих дивљих мачака које се могу наћи широм америчког континента, а које добијају много мање пажње јавности од њихових већих рођака као што су лавови, леопарди и тигрови.

Тиграсте мачке су мале, пегаве дивље мачке које се могу наћи широм америчког континента, од Костарике, преко Боливије до Аргентине.

Оне изгледају веома слично, тако да чак и стручњаци имају проблема да их разликују.

„Фантастичан је резултат да имамо нову врсту за свет, а то је Леопардус тилцаyо“, каже Паола Ногалес-Аскарунз са Универсидад Мајор де Сан Андрес у Ла Пазу, у Боливији.

„Фантастично је да још постоје нове врсте које чекају да буду откривене: не морамо да идемо до вулкана, острва или да залазмо дубоко у море.“

Познат је само један потврђени припадник ове врсте - мачка која живи у азилу за животиње у Боливији - али научници верују да постоје и друге.

Ова десетогодишња мачка под надимком 'Тигрино' упутила је научнике право на стазу новог открића.

Боливијска научница докторка Ногалес-Аскарунз је волонтирала у азилу кад је приметила да ова мачка изгледа необично.

Локални мештанин ју је пронашао у шуми и испрва је мислио да је домаћа маца.

Како је одрастала, међутим, постало је јасно да се не понаша као обична кућна мачка.

Докторка је чула и за друге случајеве сусрета са малим дивљим мачкама у густим шумама региона Јунгас, али их научници касније нису истражили.

Да би решила мистерију, удружила је снаге са другим истраживачима из читавог света како би истражила породичну историју тиграстих мачака уз помоћ ДНК живих животиња и музејских узорака.

„Има врло мало записа или слика, нема ниједне јединке у музеју, и зато се крила јер је нико није тражио“, каже Едуардо Еизирик, конзервацијски генетичар са Папског католичког универзитета у Рио Гранде до Сулу, у Бразилу.

Студија, објављена у часопису Цуррент Биологy, открила је још неколико изненађења, сугеришући да постоји пет врста тиграстих мачака уместо три, међу њима и новоописана Tilcaya cat (Леопардус тилцаyо) из Боливије.

Међутим, идентификовање врсте само је први корак.

Научници сада морају да разумеју њен распон, екологију и претње са којима се суочава у дивљини.

Коистраживачица докторка Керолајн Сартор, из Истраживачке јединице конзервације дивљих животиња са Универзитета у Оксфорду, рекла је да је откриће важно за конзервацију зато што је немогуће заштитити врсту ако не знамо шта је или где живи.

„Ово су животиње сличне по величини домаћој мачки, тако да бисте помислили да их знамо све до сада, али ово откриће показује колико још биодиверзитета остаје да се открије у неким мање проучаваним регионима света“. рекла је она.

Врста тиграстих мачака сматра се рањивом и пред изумирањем због крчења шума, губитка станишта и илегалног лова, мада су постојеће процене засноване углавном на претходно признатим врстама.

Све донедавно, само две врсте тиграстих мачака биле су званично признате: северна тиграста мачка или ончила (Леопардус тигринус) и јужна тиграста мачка (Леопардус гуттулус).

Још скорије, замагљена тиграста мачка (Леопардус пардиноидес) била је призната као засебна врста.

Познавање индивидуалних врста помаже стручњацима да саставе акционе планове конзервације како би заштитили мачке и станиште у којима живе.

Откриће може да има и шири утицај на то како научници класификују светске мачке.

И дивље и домаће мачке припадају биолошкој породици Фелидае, која обухвата сваку живу врсту мачака од малих кућних љубимаца до огромних тигрова.

Званично је призната 41 врста, али ново откриће и сазнање да би могло бити још неколико врста тиграсте мачке, ту бројку диже на 44 или 45.

Верује се да би број мачећих врста на свету могао да настави да расте како генетске студије буду бацале више светла на мање дивље мачке, које су историјски добијале много мање научне пажње од већих и харизматичнијих врста.

Ендрју Киченер, стручњак за сисаре у Националним музејима Шкотске, који није учествовао у овом истраживању, каже да мале пегаве јужноамеричке мачке које су углавном познате као тиграсте мачке, тигрине или ончиле, представљају „таксономску ноћну мору“.

„Ове мачке су јако збуњујуће зато што изгледају јако слично и има врло мало узорака у музејима, тако да ми још учимо како да их разликујемо док генетика открива нове врсте“, каже он.

„Последњих година уз напредак читавог секвенцирања генома и проналажења више узорака из дивљине са познатим локалитетима, макар је било могуће распетљати ову таксономску петљу.

„Наравно, ово је само најновији из великог броја корака и можда нас успут чека још изненађења.“

Џонас Лескоарт са Универзитета у Антверпену рекао је да је студија истакла и важност музејских колекција.

„Без њих, можда нећемо имати довољно информација да правилно протумачимо наше налазе из Боливије.

„То је могуће само зато што имамо ове природњачке колекције које се чувају за вечност“, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk