Недељни изборни пресек: И 'Европљани' предали листу, раскол у Несторовићевој странци

После летошњег дуготрајног топлотног таласа, Србију сада запљускује нови - политички.

Већ скоро две године земља је у некој врсти „ванредог стања', а температуру сада подижу напетости око ванредних парламентарних избора заказаних за 25. октобар.

Прву недељу изборне кампање обележили су редови за прикупљање листа владајуће Српске напредне странке (СНС), али и нове политичке снаге проистекле из студентског покрета, насталог из антивладиних и антикорупцијских протеста после новосадске трагедије 1. новембра 2024.

Управо се од те две листе очекује и највећа битка за 250 посланичких мандата у новом сазиву Скупштине Србије, на шта указују и нека истраживања јавног мњења.

Обе листе су у међувремену потврђене, односно проглашене, присталице две стране се баве именима, професијама и биографијама кандидата на њима.

Ако се изузму провладини медији, кампања је за сада углавном лишена тешких речи и оптужби, што не значи да ће тако остати у наредних месец и нешто више дана.

Осим предстојећих избора, чак 11. ванредних парламентарних од увођења вишестраначја у Србији 1990-их, Србију врло вероватно до краја године очекује нови излазак на биралишта.

Александар Вучић, председник Србије, најавио је да ће поднети оставку крајем септембра, чиме ће скратити сопствени други мандат на месту шефа државе, а то значи да би гласачи могли да бирају новог председника крајем децембра.

Уочи најављене Вучићеве оставке, из Брисела је саопштено да Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, ипак неће посетити Београд и Сарајево у оквиру октобарске турнеје по земљама Западног Балкана.

„С обзиром на предстојеће опште и парламентарне изборе у Босни и Херцеговини (4. октобра) и Србији (25. октобра), председница Европске комисије посетиће обе земље касније", потврдила је Аријана Подеста, портпаролка ЕК, за ББЦ на српском.

Предаја листа: Студентска журка испред РИК-а

Као нова политичка снага листа „Студенти побеђују", заокупила је највише пажње у медијима и на друштвеним мрежама.

Објављен је и дугоочекиван списак кандидата за нови сазив Скупштине Србије, а по предаји листе у главном изборном органу, представници студентског покрета и његове присталице, играли су и веселили се у центру Београда.

Убрзо је објављен и основни програм студентске листе у којем нису наведени потези у вези са Европском унијом, Косовом или односу према Русији и Кини, светским силама са којима власти у Србији одржавају добре односе.

Друге странке су правиле изборне комбинаторике, скупљале потписе, па је до овог недељног пресека познато да ће на изборима бити најмање осам учесника.

Сигурно ће их бити још.

Један, скоро виђен као учесник, одустао је у име студентске листе.

Коалиција три странке, направљена баш уочи расписивања избора, изненада је одлучила да одустане од учешћа на гласању, иако су, кажу, прикупили 10.000 потписа пунолетних као основни услов да се такмиче.

Коалиција Народна Србија, коју чине покрет Мирослава Алексића, Еколошки устанак Александра Јовановића Ћуте и Ново лице Србије Милана Парандиловића, одустала је од изборне утакмице и обукла студентски дрес.

Упркос разним притисцима присталица студентске листе, друга опозициона колона, која се назива проевропском, нема намеру да одустане од избора мада је и у странкама тог блока постоје несугласице.

Коалиција 'Европска Србија', коју чине Странке слободе и правде Драгана Ђиласа, Србија центар (СРЦЕ) Здравка Поноша и Грађански покрет Солидарност Горана Јешића предала је 19. септембра увече кутије са прикупљеним потписима људи који их подржавају и предала их Републичкој изборној комисији.

После расписивања избора, Вучић је одржао конференцију за новинаре на којој је најавио да ће просечна плата у Србији у децембру бити 1.200 евра и обавестио о једнократној исплати помоћи пензионерима.

Тврдио је да то нема везе са кампањом и да су мере већ раније најављене.

Једна од ствари која у непредвидивој политичко-друштвеној ситуацији у Србији може да се предвиди јесте учешће Социјалистичке партије Србије на изборима.

Једна од најдуговечнијих политичких странака у Србији, уз Демократску странку која је претпрела разне ломове претходних деценија, поново ће са лидером Ивицом Дачићем пробати да пређе цензус и уђе у скупштину.

Али уочи избора, и СПС је претпрео ударац, изласком Бранка Ружића, једног од њених најистакнутијих представника претходних година, и некадашњег министра просвете у влади Ане Брнабић.

Шта је све Ружић рекао у интервјуу за ББЦ на српском погледајте ОВДЕ.

Погледајте видео: Шта је функционерска кампања

Москва, Андреј Вучић и раскол: Шта се све десило у странци Бранимира Несторовића

У првој недељи изборне кампање једна од најкоментарисанијих и најчуднијих прича била је око парламентарне странке Покрет Ми - снага народа, коју предводи лекар Бранимир Несторовић.

Најпре су се неки посланици ове странке побунили због, како су тврдили, одлуке врха странке да на изборима наступа у коалицији са Покретом социјалиста Александра Вулина, блиског Вучићевог сарадника, бившег шефа српске тајне унутрашње службе, који има блиске везе са Русијом.

А Русија се одједном нашла у центру пажње пред изборе у Србији због Несторовића.

Председник Покрета Ми - снага народа је на конференцији за новинаре отворено говорио о боравку у Москви где је разговарао са неким људима - није рекао којим - и „договорио" да проба да окупи све проруске снаге у Србији.

ББЦ је контактирао Амбасаду Русије у Београду после Несторовићевих коментара, али до данас нису одговорили.

У међувремену се на друштвеним мрежама појавио снимак седнице Председништва овог покрета на којем чује како један од истакнутијих, лекар Бранислав Антонијевић, говори о сусрету са Андрејем Вучићем, братом председника Србије, обраћајући му се за питања за које није надлежан.

Тако је Антонијевић, како се чује и види на снимку, рекао да је од Андреја Вучића захтевао да се спрече даљи напади на представнике Покрета Ми - снага народа, као и да издејствује од Министарства финансија да одобре уплату замрзнутих средстава, неопходних за изборну кампању.

У потоњој изјави за ББЦ на српском, Антонијевић није директно одговорио зашто је ишао на разговор са Андрејем Вучићем, када нема ниједну политичку функцију у земљи.

Дан касније, Антонијевић је потврдио састанак са братом председника Србије.

Тврди да га је за састанак делегирао Несторовић како би разговарао о заштити чланства њиховог покрета, за које је рекао да су их нападали припадници СНС-а.

„Ја сам задовољан и срећан, јер се то више не дешава“, рекао је Антонијевић конференцији за новинаре у холу Скупштине Србије 18. септембра.

Нови избори крајем децембра?

Вучић је најавио да ће оставку на место председника Србије поднети 28. септембра (прво је рекао да ће је поднети 27. септембра), а да ће у кампању ући као „обичан грађанин".

Међутим, он и са те позиције данима и недељама обилази градове и разговара са људима о изборима.

Оставку ће, рекао је, поднети по повратку из Уједињених нација у Њујорку, где би требало да одржи говор.

Вучићев мандат престаје када оставка стигне у Скупштину Србије.

У том случају, изборе за шефа државе расписује председник скупштине и они морају да буду одржани најкасније три месеца од престанка мандата.

У случају Вучићеве оставке, председница распуштене републичке скупштине Ана Брнабић биће вршитељка дужности председнице Србије.

Вучић је председник Србије од 2017. године пошто је два пута изабран на ту функцију.

Према Уставу, нико не може да буде председник више од два мандата.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk