Битка на Плочнику: Бој или чарка

Када је у Плочнику, на југу Србије, недавно подигнут крст висине 6,4 метара, готово као просечна двоспратна кућа, у знак сећања на „победу српске средњевековне војске", многи су се запитали о каквом тријумфу је реч.

Само пасионирани љубитељи филма Бој на Косову сећају се сцене у којој се битка помиње, али се у школама не учи о њој.

Гугл претрага нуди тек понеки видео направљен вештачком интелигенцијом, и од скора се помиње у медијима, углавном из Топличког округа, где се наводна битка одиграла.

Да ли је битка на Плочнику скрајнута у националном памћењу или је нешто друго у питању?

Бели крст, на којем је исклесана 1386. година, постављен је недалеко од Прокупља како би „после 640 година, Плочник добио обележје достојно места у српској историји", речено је на отварању.

„Споменик подижемо да једну велику победу отргнемо од заборава, да наша деца знају да је пре Косова постојао Плочник и да је овде војска кнеза Лазара показала да османско напредовање није било незаустављиво“, поручила је тада Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за рад, као изасланица председника Србије.

Али, поједини историчари у Србији споре да се права, класична, битка тамо уопште и догодила.

Бар не готово филмска, какву је министарка описала.

Директних историјских извора нема, већ само посредних о догађајима из 14. века, непосредно пред много познатији Бој на Косову.

„Сачуване вести из летописа о овом догађају веома су сажете и не нарочито речите, па не омогућавају да у потпуности реконструишемо шта се заправо догодило.

„Летописи, који представљају догађају временски најближе изворе, овај догађај описују различито и дају основу за различита тумачења", каже Марко Шуица, професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, у писаном одговору за ББЦ на српском.

Шуица је изучавао српско-турске окршаје, па и збивања на Плочнику.

„Извори које имамо су осредњи и питање да ли је стварно дошло до битке или су Срби затворили пролазе, а Турци су схватили да би то могло много да их кошта, па су се повукли.

„То је година када су Турци планирали да освоје Ниш. Град су заиста и заузели 1386, па кренули даље и дошли до Плочника.

„Можда је ту била нека чарка, али озбиљна битка не“, каже Синиша Мишић, професор историје на Филозофском факултету у Београду, за ББЦ на српском.

Шта се уопште збило код Плочника?

Прича почиње у пролеће 1386. године, када је османлијска војска, предвођена Муратом Првим, покренула велики поход на Моравску Србију, којом је владао кнез Лазар Хребељановић, каже историчар Шуица.

Извори бележе да се османлијска војска стационирала у области Топлице, код Плочника, југозападно од Ниша, где се очекивао сукоб са кнезом Лазаром, додаје.

Али, неколико је верзија ове приче.

Шуица каже да су се појавиле формулације као што су „дошао цар Мурат на Плочник“ или „пошао цар Мурат на кнеза Лазара и вратио се од Плочника“.

„Варијанта за коју су се историчари определили, без снажније аргументације, гласи 'побеже цар Мурат од кнеза Лазара од Плочника и с Топлице’.

„Српска традиционална историографија овај догађај сагледавала као битку у којој је кнез Лазар победио османског владара Мурата.

„Међутим, уколико се догађај стави у шири историјски контекст похода Мурата Првог на Моравску Србију 1386. као и у контекст чињенице да су Османлије том приликом недвосмислено заузеле град Ниш, читав наратив о бици код Плочника постаје веома упитан", каже Шуица.

Други српски средњовековни извори, за које би се очекивало да истакну битку код Плочника - ако је ње заиста и било - а нарочито уколико је кнез Лазар у њој победио Османлије, не спомињу овај догађај, додаје.

То се односи, између осталог, на дело Константина Филозофа, као и на култне списе посвећене кнезу Лазару.

„Османлијски историчар и писац Мехмед Нешри наводи да је Мурат дошао у српску земљу очекујући да ће Лазар изаћи на бојно поље, али да је, пошто се нико није појавио, после четрнаест дана напустио поприште и потом заузео Ниш.

„Бенедиктински опат Мавро Орбин говорио је да је Мурат окупио велику војску, а да су исто учинили Лазар и Вук Бранковић, у намери да му се супротставе, али због премоћи супарника, Срби нису изашли на бојно поље".

Највероватнија реконструкција догађаја јесте да до праве битке, попут Маричке или Косовске, није дошло, већ су се војске стационирале у том крају, после чега се турска војска повукла, сматра Шуица.

„Мурат је војни поход 1386. крунисао заузимањем утврђеног града Ниша, који се до тада налазио у рукама кнеза Лазара.

„То говори о премоћи османлијске војске и представља наговештај будућих догађаја, Косовске битке и потпадања Моравске Србије у вазални положај“, указује.

Погледајте видео: Како су изгледали српски средњевековни змајеви

Мишић каже да је могуће турску војску код Плочника предводио Али Паша, а да није било Мурата.

Три године касније, султан Мурат је предводио много боље опремљену војску која ће са друге стране доћи до Косова, додаје.

Недоумице уноси и енциклопедија Британика у којој се само кратко помиње битка код Плочника, али се наводи наредна 1387. година и да су на српској страни учествовале босанска и бугарска војска.

Није било ни босанске, ни бугарска војске, јер то није била планирана битка, истиче Мишић.

Он оставља могућност да у њој није учествовао ни кнез Лазар.

„Топлица је простор код Плочника, и ту је био један пролаз, па је војска могла или да се пробије или да се повуче.

„Зато су три године касније турски војници дошли из другог правца према Приштини и Косову Пољу“, каже професор Мишић.

Бој на Косову

Косовски бој, о којем има далеко више података, био је на Видовдан 28. јуна 1389.

Према традиционалном историјском тумачењу, српски кнез Лазар се на Косову пољу сукобио са османским освајачима - и изгубио, писао је Тим Џуда, аутор књиге The Serbs History, Myth & the Destruction of Yugoslavia (Srpska istorija, mit i razaranje Jugoslavije).

Иако је његова погибија слављена као жртва, тај пораз је отворио врата турском надирању које је заустављено тек око 300 година касније, пред капијама Беча.

Савремени историчари сматрају да је Косовска битка заправо завршена нерешеним исходом, иако су Срби претрпели тешке губитке који су их значајно ослабили.

Општеприхвац́ено да су се албански и босански одреди борили на страни Срба, као и да су се неки српски одреди борили на страни Турака.

Историјски извори су сагласни да је то била једна од ретких битака у историји у којој су убијена оба владара који су предводили војске - српски кнез Лазар и турски султан Мурат.

Ипак, исти извори нису усаглашени како су и када убијени током Косовског боја, о чему је писао и средњевековни италијански путописац Белтрамо МИњанели.

Изворна прича је до данас задржала снажан утицај на српску свест, а позив на „освету Косова" носи снажан емотивни набој од буђења српског национализма у 19. веку.

Погледајте и овај видео: Како се данас постаје харамбаша

Није саопштено колико је коштао новооткривени крст код Плочника, који је првобитно требало да буде двоструко виши - симболичних 13,86 метара.

Подигнут је у сарадњи са Епархијом Нишком и Градом Прокупљем, а откривен у присуству витезова са оклопима.

Подизање споменика посвећеног овом контроверзном догађају пре представља чин историјске и политичке пропаганде него аутентичну комеморативну праксу усмерену на сећање на историјски догађај и његове протагонисте, закључује Шуица у писаном одговору ББЦ-ју.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk