Муж је терао на секс са другим мушкарцима: 'Никада то нисам истински желела'

Упозорење: У тексту су детаљи сексуалних радњи

Кад се Рут О'Грејди нерадо пријавила на интернет страницу за свингере, након што ју је у то убедио њен муж, каже она, рекла му је да никад не би пристала на секс у колима са непознатим мушкарцем.

Међутим, после само неколико месеци, чинила је управо то и снимала се да би му слала снимке.

Она каже да је преко те свингерске странице за 18 месеци имала секс са непознатим људима више од 100 пута.

Рут каже да је трауматизована и да има менталне проблеме.

Први пут нам се обратила пре три године, а сада је, после пажљивог разматрања, одлучила да исприча сопствену причу под пуним именом и презименом.

Желела је, каже, да њена исповест послужи као упозорење другим женама.

Осећа бес према бившем мужу Крису, али окривљује и највећих британску свингерску интернет страницу.

Та страница јој је омогућила приступ стотинама мушкараца, каже она, који су могли да затраже секс са њом.

ББЦ се обратио Рутином бившем мужу у вези са овим тврдњама, али на њих није одговорио.

Свингерске активности обично подразумевају да се парови упознају и размене партнере, али може и само једна половина пара да има сексуалне односе.

Наведен Рутином причом, ББЦ је осам месеци истраживао британску свингерску сцену.

Неки људи су нам рекли да учествују зато што то искрено желе, али смо ми установили да није баш увек тако.

Рут каже да је интернет страница Фебсвингерс „омогућавала злостављање“ које је доживела.

Из интернет страница, која има више прегледа него било који други свингерски сајт, и тврди да има 600.000 активних месечних чланова, рекла су за ББЦ је да је добровољни пристанак темељ свинга.

Полиција из читаве Велике Британије каже да је интернет страница поменута у стотинама скорашњих кривичних пријава.

Рут каже и да, иако њена прича није иста као прича Францускиње Жизел Пелико, која је инсистирала на јавном суђењу мушкараца оптужених да су је силовали, накнадна реакција на случај Пелико ју је нагнала да се јавно огласи.

„Сви су били веома шокирани“, каже она.

„Ја нисам била нимало“.

Понирање на дно

Откако су се упознали у северном Велсу 2008. године, Крис би често помињао идеју да се Рут упусти у секс са другим мушкарцима, али се она томе опирала, каже.

Потом, 2021. године, пошто је Рут имала проблема са менталним здрављем, он је постао њен додељени старатељ.

Натерао ју је да се осећа кривом, каже она, што живот није испао онакав каквим су га планирали.

Њен муж је поново поменуо свингере и, на крају, каже Рут, она је попустила и пристала.

„Знам да може да звучи апсолутно неуверљиво неком ко само слуша ову причу, али не заборавите, то се није десило преко ноћи.

„Замислисте да сте са неким 12 година и да вас тај неко стално убеђује у нешто.“

Њих двоје су се пријавили на Фебсвингерсе и Рут каже да је очекивала да ће они упознавати друге парове.

Уместо тога, каже она, аранжман је брзо постао нешто сасвим друго.

Рут је имала секс са мушкарцима са странице док је Крис гледао, чекао у близини или понекад чак није ни био присутан.

Сусрети су се дешавали код њих кући, или напољу у колима, одмориштима на путевима или јавним гаражама.

Кад би ишла сама, каже она, од ње се очекивало да снима шта се дешава и да шаље то мужу.

После неколико месеци, имала је секс са бројним мушкарцима недељно, каже Рут, понекад чак са четворицом дневно.

Она јесте уговорила неке сусрете сама, каже, и деловала одушевљено свингом, али сада каже да је тако нешто никада истински није желела да ради.

Редовно је говорила мужу да жели да престане, каже, рекавши му у више наврата да је секс плаши и трауматизује.

Понекад би дошло до паузе, каже она, после чега би он уговорио још сусрета, на које је Рут пристајала.

Рут каже да су сусрети оставили стравичан трага на њу.

Заразила се сексуално преносивим болестима, затруднела и, док се опорављала од абортуса, каже да је Крис уговорио да са неким има орални секс.

„Схватила сам да Крису заправо није стало до мог тела или бола кроз који сам пролазила“, каже Рут.

„Сви ти мушкарци су злостављали моје тело до тачке да је постало заражено, болесно, дошло је и до тог прекида трудноће, а ја и даље морам да се састајем с тим мушкарцима.“

Рут каже да јој је повремено било лакше и безбедније да делује радосно и да одглуми улогу која се од ње очекује него да се опире.

Желела је да се сусрет заврши што је пре могуће.

„Неки мушкарци су избегавали да ме погледају у очи, а неки нису желели чак ни да причају са мном.

„Као да не постојим.“

Кад се данас осврне, да ли сматра да је било који од тих сексуалних чинова био истински на добровољној бази?

„Не“, каже она.

„Нисам желела да будем тамо, нисам желела да будем чак ни на тој интернет страници".

Пошто је Рут поднела пријаву, полиција је спровела истрагу против Криса по закону о присилној контроли и другим законима, али оптужница није подигнута.

Полиција је указала на примере у преписци пара у Воцапу у којима је Рут деловала одушевљено свингом.

Прича Рут поставља кључно питање: како и зашто може да изгледа као да људи пристају, чак и радо, на секс који заправо не желе?

Добровољни пристанак уме да буде компликован, каже нам стручњакиња.

„Прилично је могуће да људи делују као да пристају на секс који не желе“, каже професорка Никола Гави, са Универзитета у Оукленду, која истражује нежељени секс од 1980-их.

Гави каже да је од других жена чула сведочанства слична Рутином.

„Људима можда треба времена да схвате шта им се дешава“, каже она.

'Требало је само да одем'

Пронашли смо мушкарца који користи Фебсвингерс и који је пристао да да говори за ББЦ.

Мартин, што му није право име, никад није срео Рут.

Он каже да користи сајт годинама и да је преко њега имао секс са 50 жена, углавном са удатим, чији су мужеви желели да гледају.

Труди се да буде сигуран да су жене које среће задовољне и да добровољно пристају на секс, каже он.

Додаје да је било случајева кад је, чим би ушао у собу на састанак, нешто деловало погрешно.

Више од половине жена из парова које је упознао није желело да учествује, сматра он.

Једном приликом, каже он, видео је страх у жениним очима кад му је рекла да ће њен муж доћи да их снима.

„Требало је само да одем“, каже он, плачући.

„Требало је одмах да то пријавим.“

Приликом неког другог сусрета, каже он, једна жена је деловала као да је „батинама била приморана то да ради“.

Њен муж и један други мушкарац су га охрабривали да настави, каже он.

Упитан да ли се у том тренутку осећао као да силује некога, одговорио је потврдно.

Мартин каже како је све до сада веровао да су жене у потпуности добровољно пристајале на то.

У одговору на наше налазе, страница Фебсвингерс нам је рекла да било каква сугестија да претходни онлајн разговор елиминише потребу за потврдом добровољног пристанка приликом сусрета није став који платформа заступа, охрабрује или толерише.

ББЦ је поднео захтеве по Закону о слободи информација за свих 45 полицијских служби у Великој Британији, питајући их за кривичне пријаве од почетка 2023. године у којима се помиње страница Фебсвингерс.

До краја априла 2026. године, одговорило је 39 служби, мада лондонска полиција, највећа служба у земљи, није.

Њихови одговори су идентификовали 329 пријава у којима се помиње овај сајт, међу њима оптужбе за силовање, друге тешке сексуалне преступе, контролисање и принудно понашање, злостављање, уцену, прогањање, напад и поседовање екстремне порнографије.

Службе које су одговориле су регистровале 26 људи који су били оптужени или добили судски позив у случајевима у којима је поменут Фебсвингерс, а 23 случаја су још у току.

Ове бројке за Фебсвингерс не значе да је сајт био одговоран за оно што се наводи, а у неким случајевима је могао бити само поменут у позадинским околностима извештаја.

Међутим, оне показују да се платформа појављује изнова и изнова у полицијским извештајима повезаним са тешким наводним злочинима.

ББЦ није тражио информације о било ком другом британском свингерском сајту.

Фебсвингерс каже да се пријаве недобровољних активности третирају као приоритетна опасност, кад му се укаже на њих, и он дела и сарађује са полицијом ако се то тражи од њега.

Рут је изненађена овим одговором.

Она каже да је пријавила Фебсвингерсима забрањено понашање мушкараца које је упознала преко сајта, међу њима и претње насиљем или силовањем, и да ништа није било предузето.

Рејчел Хорман-Браун, адвокаткиња и почасна краљева адвокаткиња специјализована за породично насиље, каже да је Рутино искуство не изненађује.

„Током година, чула сам за десетине и десетине случајева у којима се жене жале да је извршен притисак на њих да учествују у свингу“, каже она.

Хорман-Браун каже да свинг може бити злоупотребљен од злостављачких партнера зато што, једном кад је неко учествовао, то може да створи дубоку срамоту код њега, смањивши шансе да ће се жена јавно огласити.

Свингерај често може и да подразумева снимање експлицитних фотографија и снимака, који могу бити веома компромитујући.

Хорман Браун то описује као потенцијалну „муницију“ у вези.

Групе које подржавају преживеле кажу да се слични обрасци одражавају у сведочанствима које су чуле.

У Рефјуџу, добротворној организацији која се бори против породичног насиља, Шарлот Истоп води националну телефонску линију за помоћ при породичном насиљу и каже да им се јављају жене које тврде да је извршен притисак на њих да учествују у свингу.

Многе жене чак нису ни сигурне да ли је оно што доживљавају злостављање, каже она, и нису сигурне ни како то да опишу.

„Уз мало среће, то што се Рут јавно огласила ће имати утицаја на неког другог.“

У случају Рут нешто је кликнуло док је гледала епизоду дистопијске телевизијске серије Црно огледало која је била пуна „сексуалне деградације и понижења“.

Крису је та епизода била смешна, каже она.

„Схватила сам: 'Па, он то мисли о мени.“

После више од 18 месеци проведених на Фабсвингерсима, Рут му је рекла да ће напустити сајт.

Али он је настављао да је моли да се поново састаје са другим мушкарцима или да испроба неке друге сексуалне аранжмане.

Уз спољну подршку, Рут је сковала планове да напусти мужа.

Селила је документе, одећу и новац из куће мало по мало, и уговорено је сигурно место на којем је могла да одседне.

Коначно је отишла 2023. године, и од тада није га видела нити причала са њим.

Али Рут каже да је и даље дубоко потресена и екстремно нервозна у друштву мушкараца.

Чак и туширање може да јој пробуди успомене на припремање за сусрете преко Фебсвингерса.

Зашто Рут прича њену причу јавно и огољено?

Чак и ако се само једна жена буде поистоветила са мном и схватила да ради ствари које не жели да ради, биће довољно, одговара Рут.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk