Није само нафта: Биолошка претња свету због блокаде Ормуског мореуза

Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Софи Абдула
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Објављено
- Време читања: 8 мин
Затварање Ормуског мореуза је „еколошка катастрофа у најави“ и „бескрајна претња по међународну биолошку безбедност“, упозорио је тим морских биолога у извештају објављеном у часопису Биолошке инвазије.
Будући да су бродови месецима у месту, научници кажу да је то дало инвазивној врсти до сада невиђену количину времена да се прикаче на њих.
Кад ови бродови поново почну да плове до њихових одредишта широм света, биолози кажу да може до дође „масивног супер ширења морских биоинвазивних врста“.
У Персијском заливу је од фебруара било заглављено око 1.500 бродова, уз још стотине пловила у Оманском заливу, процењују научници у овом извештају.
Од првих напада САД и Израела на Иран 28. фебруара, Техеран је ефикасно блокирао Ормуски мореуз кроз који обично пролази око петине светске нафте и течног природног гаса.
Иран и Оман тренутно преговарају о отварању Ормуског мореуза и његовој контроли, а портпарол иранског Министарства спољних послова каже да је споразум „у завршној фази“.
Ормуски мореуз месецима је тачка трвења Ирана и САД-а.
Једну од тачака споразума, тачније Меморандуму о разумевању који су Вашингтон и Техеран постигли средином јуна, Иран тумачи као зелено светло које му даје утицај на управљање овим кључним поморским коридором.

Аутор фотографије, Elke Scholiers/Getty Images
'Најгори могући сценарио'
Многи морски микроби, алге и бескичмењаци веома брзо се лепе за бродове и на њима расту кад пловила престану да се крећу на дужи период.
Ово је познато као биообраштање.
„Постоји читав дијапазон организама, обично бескичмењака алги, које зовемо сесилним или непокретним.
„Животе проживљавају прилепљени за неку површину“, објашњава главни аутор и морски еколог Марио Тамбури са Универзитета у Мериленду, у Сједињеним Америчким Државама (САД).
Он је објавио упозорење заједно са научницима из Америке, Аргентине, Португала, Саудијске Арабије, Новог Зеланда, Финске, Јужноафричке Републике, Канаде и Израела.

Сваки пут кад поставите неку нову конструкцију у море, прво ће је населити бактерије и други микроби који се претварају у микропски биофилм, објашњава Тамбури.
„Тај биофилм потом колонизују споре макроалге као што су морске алге или ларве бескичмењака, попут прстењака, црва или слични.
„Те заједнице потом расту и шире се - зато су им потребне чврсте површине да би на њима живели", додаје.

Аутор фотографије, Lokman lhan/Anadolu via Getty Images
Залив има веома мало чврсте површине под водом.
Његово морско дно углавном чине блато, муљ и песак.
Чим ови организми стигну до чврсте површине као што су бродови да се за њих закаче, они то и ураде, објашњава Тамбури.
Због његове централне улоге у светским бродским путевима, Ормуски мореуз је истовремено место на које бродови доносе ове биообраштајуће организме са других места на свету.
Уједно је и место на којем бродови могу да их накупе док стоје.
Сад кад је затворен огроман број веома великих бродова је у њему који јако дуго не мрда.
Истраживачи описују ситуацију као „до сада невиђену“ у савременој историји.
Блокада Суецког канала у Египту трајала је шест дана 2021. године, на пример, док је рушење моста у америчкој луци Балтимор изазвало прекид саобраћаја за „шачицу бродова“ на око 11 недеља 2024. године, подсећа Тамбури.

Аутор фотографије, Mario Tamburri
Бродови у Персијском заливу обично остану један до три дана у луци пре него што исплове, указују научници.
Инвазивне врсте могу да се накупе на бродовима за мање од 10 дана, додају.
Међународна поморска организација препоручила је 2023. бродовима који стоје беспослени на дуже временске периоде да предузму одређене мере и изборе се са биообраштањем пре него што поново исплове.
Многи бродови у Персијском заливу сада тамо стоје месецима.
„Ако бисте морали да осмислите најгори могући сценарио за бродско биообраштање и ширење инвазивних врста, не бисте могли да смислите ништа боље од овога“, каже Тамбури.
Многи морски бескичмењаци и алге размножавају се у реакцији на сезонске промене.
Кад је Ормуски мореуз био затворен крајем фебруара, воде су тек почеле да се загревају пред летње месеце.
„То загревање често наведе организме да се размножавају, множе, мресте, проналазе нова места за становање и нове површине на којима ће да расту...
„Да се ово затварање десило током зиме, ризици би били мањи“, објашњава Тамбури.

Аутор фотографије, Kim Holzer, Smithsonian Environmental Research Center
Изузетно прилагодљиви естуарски прстењак Ампхибаланус импровисус, који се раширио светом на бродовима и може да се нађе у Перијском заливу, на пример, испушта и и до 36 ларви по одраслој јединки дневно на 30 степени Целзијусових, наглашавају у извештају.
Појединачна пловила могла су да испусте милионе ларви током периода мировања, додаје се.
„Ради се напросто о величини, размерама и распону и због домашаја бродова који напуштају област, они одлазе свуда“, истиче Тамбури.
'Огромна' штета
Ако се ови организми потом пренесу у нова станишта, они могу да изазову „огромну“ еколошку и привредну штету, упозорава Тамбури.
Могу да раселе домаће организме и изазову локална изумирања, утичу на рибњаке и аквакултуру, и чак зачепе системе хлађења електрана, додаје он.
„Кад се инвазивне врсте негде настане, нарочито у морским системима, веома их је тешко уклонити", додаје.
Аутори извештаја кажу да они могу да носе и штетне паразите и патогене, а топле воде Перијског залива могле би да погодују сојевима толерантним на врућине.
Ако би се оне убациле негде другде, могле би да постану отпорније од домаћих врста ако температуре буду расле у будућности.
А биообраштање није добро ни за саме бродове.
Кад ови организми расту, они повећавају тежину брода и вуку се кроз воду, чиме га - успоравају.
„Бродови на крају морају да троше више горива да би одржали брзину“, објашњава Тамбури.
„Чак и слој микропског биофилма који расте на трупу може да вас кошта два до пет одсто горива више.
„Ако имате тешко биообраштање са прстењацима и дагњама, могло би да се потроши 25 одсто више горива", објашњава он.
Направљена је фарба против обраштања, са токсичним биоцидима који одбијају ово нежељено морско растиње.
„Те фарбе раде добро кад се бродови много крећу, али не тако добро кад пловила стоје на дуже временске периоде“, објашњава Тамбури.
Зато што „напросто буду затрпане биообраштањем“.
Кад се урачунају фактори као што су бродски саобраћај, времена путовања и еколошки услови, истраживачи су идентификовали неколико лука које би могле бити посебно рањиве на примање тих нових врста.
У њих спадају Џеда у Саудијској Арабији, Мумбај у Индији, Коломбо у Шри Ланки, Сингапур, Александрија у Египту, Пиреј у Грчкој, Алхесирас у Шпанији и Ротердам у Холандији.
Луке са сличним еколошким условима, као што су топле, слане воде, могле би да буду „изузетно подложне“, истиче Тамбури.

Аутор фотографије, AFP via Getty Images
Међународна сарадња

Аутор фотографије, Getty Images
Научници кажу да би према идеалном сценарију, бродови који стоје требало да буду очишћени пре него што напусте Залив.
Али чишћење великог броја огромних изузетно обраштаних бродова је изазов.
Важно је сакупити и решити се организама како би се спречило да они побегну у воду и избегло круњење фарбе против обраштања која садржи токсине и микропластику, кажу научници.
Могуће је очистити бродове док се организми хватају уз помоћ технологије као што је роботика, али већина средстава за чишћење у води у Ормуском мореузу не хвата отпад зато што је још релативно ново, истиче Тамбури.
Ту је и проблем капацитета због пуких размера бродова са узнапредовалим обраштањем, додаје он.
Имајући у виду размере проблема, важност поновног активирања бродског саобраћаја и евакуације заглављених посада, као и дијапазона логистичких ограничења, научници кажу да је довољно чишћење бродова пре поласка мало вероватно као решење.
Међународна сарадња ће бити од кључне важности, а луке које очекују бродове из ове области би требало да буду спремне да их очисте одмах по доласку да би се ублажио ризик од ширења инвазивних врста, указују стручњаци.
„Прилично смо сигурни да ће бити настањивања недомаћих организама после поновног отварања Мореуза', каже Тамбури.
„Неке инвазивне врсте би могле да остану у позадини - присутне су, али неприметне и не врше крупан утицај.
„Али друге - да.“
Хоће ли ово постати светски „догађај биоинвазивног ширења“ зависиће мање од онога што расте на бродовима, а више од међународне реакције у будућности, закључују научници.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk


























