Колико дата центри заиста 'пију' Дунав

Ко је 'попио' Дунав - климатске промене или вештачка интелигенција?

Историјски низак водостај Дунава у Европи, за који научници кажу да је у великој мери последица климатских промена, донео је и бројне тврдње на друштвеним мрежама да је ова појава резултат рада дата центара.

Ипак, потрошња воде ових центара је минимално утицала на водостај Дунава, објашњава еколог Мартин Пуш, који је до недавно радио у Институту за екологију слатких вода у Берлину.

Тврдње да су речна корита сува јер дата центри 'пију' воду, Пуш назива „бесмислицама".

„Река је све плића због климатских промена, а на водостај се одразило и то што је топљење глечера на Алпима испарило у атмосферу пре него што је стигло у реке", каже Пуш за ББЦ на српском.

Дуги редови компјутерских сервера у великим погонима - дата центрима, међу којима су поједини величине неколико фудбалских терена, обрађују све онлајн активности, а вода им је потребна за хлађење због огромне количине струје коју користе.

Немачка је лидер у Европи по броју изграђених дата центара - има их више од 500, Шпанија јој се приближава.

Извориште Дунава је у Немачкој, на планини Шварцвалд, а дата центри су махом подигнути у области Франкфурт - Рајна - Мајна, удаљеној око 300 километара од тока Дунава.

На Балкану постоји центар у Крагујевцу, у Србији, а Хрватска најављује изградњу..

„Дата центри са вештачком интелигенцијом нису испили Дунав", каже Дејвид Митон, инвеститор и истраживач на Универзитету у Оксфорду, који се бави еколошки одрживим рачунарством и алатима за програмере.

„Тренутна криза је спој дуготрајне вруц́ине, недовољних падавина и мањег отицања речног слива.

„Индустрија као корисник би и даље требало да открива начине да смањи потрошњу воде, али да процене прави на основу мерљивих доказа на локалу, а не спекулација", каже Митон у писаном одговору за ББЦ на српском.

Глобална потрошња струје у дата центрима у 2025. била је око 448 теравата (448 милијарди киловата), а за пет година би могла да се удвостручи.

Дата центри широм света су током 2025. трошили приближно 4,5 милијарди литара воде, а до 2030. би тај могао да буде 9,3 милијарди, подаци су Уједињених нација (УН).

У 2024. години, центри података и мањи информационо-технолошки (ИТ) објекти у Немачкој потрошили су 20 милијарди киловата, што је четири одсто укупне потрошње у целој држави, подаци су тамошњег Министарства економије и климе.

* У дата центре убрајају се и други ИТ објекти

Све је мање воде која 'храни' реку

Да бисмо разумели на који начин климатске промене утичу на ток реке која протиче кроз 10 држава, Мартин Пуш то објашњава изразом евапотранспирација.

У питању је процес у којем вода са водених и ледених површина (река, језера, мора), тла и вегетације испарава у атмосферу.

Дунав целом дужином у просеку годишње „прими" 1.500 милиметара падавина (киша и снег), објашњава Пуш.

„Око 800 милиметара воде испарава са водене површине, али и вегетације, што значи да 76 одсто воде коју Дунав прими нестане услед евапотранспирације, а остатак стиже до делте у Црном мору", каже.

И овај процес компликованог назива трпи последице због климатских промена.

Лета су све топлија и биљке све више губе воду, услед високих температура.

То значи да све више воде испарава са површине у ваздух, указује Пуш.

Количина воде за „храњење" реке се смањила са 240 милиметара на 160, подаци су којима он располаже.

У преводу, све више воде испарава, а мало се задржава.

„Мали удео воде заправо 'храни' Дунав и зато евапотранспортација има велики утицај на ток ове реке.

„Утицај дата центара на ниво Дунава је 1.500 пута мањи од тог процеса", тврди Пуш.

Погледајте видео: Како вештачка интелигенција троши нашу воду за пиће

Како вештачка интелигенција користи воду?

Људи шаљу чет-ботовима више од милијарду порука сваког дана.

За сваку послату поруку, али и одговор на те упуте, троши се вода.

Индустрија вештачке интелигенције ће до 2027. годишње трошити четири до шест пута више воде него читава Данска, закључак је студије америчких универзитетских професора у Калифорнији и Тексасу.

„Што више вештачке интелигенције користимо, то више воде трошимо", каже Шаолеи Рен са Калифорнијског универзитета у Риверсајду и један од аутора студије.

Дата центри који обрађују све онлајн активности се загревају док струја пролази кроз компјутере.

У системима хлађења често се користи вода, обично чиста, пијаћа.

Задаци вештачке интелигенције захтевају много више компјутерске снаге од традиционалних онлајн захтева попут куповине и претраживања интернета, нарочито за сложене активности као што је обрада слика или снимака.

И зато она троши више струје.

Процена Међународне агенције за енергију (ИЕА) је да један упит за ЧетГПТ - алат вештачке интелигенције - користи скоро десет пута више струје од једне претраге у Гуглу.

Више струје значи више топлоте, последично и више хлађења.

Ти велики погони користе воду на неколико начина: процесом испаравања, циркулацијом у затвореним системима (затворене петље) и уз помоћ расхладних торњева, указује еколог Пуш.

Најбољи начин је затворени систем хлађења, додаје.

Како то изгледа у пракси?

Вода кружи кроз цеви и не долази у контакт са спољашњим ваздухом - она не испарава и не троше се нове количине овог ресурса током рада.

„Она хлади површину, али се посебним уређајима у атмосферу шаље топлота, а вода се не 'баца' већ се враћа - циркулише.

„Код испаравања се вода се губи и то је лоша метода, јер она више не може да се искористи, већ су вам потребне нове количине", додаје.

Дата центар у Србији се хлади системом реар доор цоолинг - односно хлађењем задњим вратима.

У пракси то значи да топао ваздух који издувавају сервери пролази кроз хладњак на задњим вратима.

Течност преузима топлоту, а у просторију се враћа охлађен ваздух.

Погледајте видео: Како на ваш живот утиче низак водостај Дунава

Нови вештачки центри података користе воду много ефикасније од традиционалних дата центара, истиче Крис Прист, професор одрживости и рачунарских система на Универзитету у Бристолу у тексту Разоткривање митова о потрошњи воде у центрима података са вештачком интелигенцијом.

Честа грешка је, указује Прист, коришц́ење процене потрошње воде за старе центре података, а затим њено скалирање на основу снаге нових центара података за вештачку интелигенцију.

Због тога се у великој мери прецењује потрошња воде.

Он то илуструје подацима компаније Исамбард АИ која има 5.448 суперчипова.

Сваки од њих троши између 400 и 660 вати електричне енергије - у просеку колико и једно домаћинство у Србији.

Количина воде потребна за хлађење је мања од једног испирања тоалета дневно, тврди он.

То значи да ће за власнике дата центара бити већи изазов електрична енергија, док је вода, такорећи, уобичајен и свакодневни проблем за те објекте, указује Прист.

Може да постане већи ако су дата центри у уобичајено сушним областима, додаје.

Према подацима Уједињених нација, у Немачкој су само дата центри са вештачком интелигенцијом у 2025. потрошили око 5,5 гигавати струје (што је око пет и по милион киловати).

Поређења ради то је просечна производња струје хидроелектране „Ђердап 1" у Србији на годишњем нивоу када је ниво водостаја Дунав у нормали.

Када би сви дата центри (без других ИТ објеката) у Немачкој радили истовремено пуним капацитетом требало би им у просеку 110 милиона литара воде дневно.

Просечна количина воде која је до августа 2026. протицала кроз Дунав од извора до ушћа у просеку је била око четири милијарде литара воде дневно до ове кризе.

Спас звани киша

Последице ниског водостаја Дунава се већ осећају, а и водостај реке Рајне пао је на рекордно низак ниво на неколико локација у Немачкој и Холандији.

Код Бездана, на улазу Дунава из Хрватске у Србију, 5. августа 2026. забележен је рекорд од минус 169 центиметра.

До лета 2026, најнижи забележени ниво Дунава био је -143 забележен 1909.

Угрожен је биљни и животињски свет, али и пловидба.

Због ниског водостаја умало је престала производња у јединој нуклеарној електрани у Мађарској која данима ради битно смањеним капацитетом.

„Мађарска и Румунија су знатно погођене јер се ослањају на нуклеарну енергију (нуклеаркама је потребно више воде за хлађење), а слично се десило и Француској пре 10 година.

„Било би добро да се окрену обновљивим изворима енергије, посебно соларној, јер су обе државе са пуно сунчаних периода, а и цене батерија су пале", каже Мартин Пуш.

Верује да ће ниво Дунава бити још нижи, у најгорем случају све до октобра.

„Ситуацију би могла да спаси само киша у септембру", закључује он.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk