Купање у рекама и језерима: Предности и претње

Испод зеленог, металног моста, који се стапа са мутном водом реке Тамиш у центру Панчева, купа се десетак људи, док на градском кеју двоструко више њих седи на клупама под сунцобранима, кријући се од јаког августовског сунца.

Као дете, на том месту сам се и сам купао, али у Тамиш нисам ушао готово три деценије.

Нема шансе - то ми прво падне на памет када видим жабокречину, обилно растиње и понеку флашу која плута реком на којој сам одрастао, иако из Завода за јавно здравље Панчева ово место сврставају у неколико безбедних природних купалишта у Јужном Банату.

Све што је мени проблем, не смета 68-годишњој Милици, која после више од пола сата полако излази из муљевите воде на ситан шљунак.

Уз видан израз олакшања јер се расхладила, седа поред бицикла који је паркирала на неколико метара од воде.

„Значи ми много лети, баш се расхладим", каже ми кратко, држећи руку изнад чела како би заклонила плаве очи од сунца.

„Купам се цео живот, ништа ми се није десило и немам проблем са здрављем", прича жена светле косе.

Сада долазим „сваки трећи или четврти дан", каже она и додаје да се нема страх јер спори ток Тамиша, мирне равничарске реке, не носи опасности од бујица и вирова.

Не страхује ни Ненад Лазаров, који двадесетак метара даље пешкиром суши купаћи костим.

Овај мушкарац седе косе и браде био је пливач и тренер, али је пре више од 20 година базен заменио реком.

Тврди да никада није имао здравствених проблема због тамишке воде, иако „на први поглед делује мутно и прљаво".

„Син ми има светло плаве очи и сећам се да би раније чак на базену добио коњуктивитис, а у Тамишу му ништа није било", каже са осмехом.

Док разговарамо на 34 степена Целзијуса, Неша, како га зову, прича како на великим врућинама, попут ових, примећује промене на реци.

Водостај је опао, а на обалу је испливало много шкољки, каже.

„Кад је овако топло, видиш и мехуриће како излазе на површину", описује, па седа на бицикл и одлази.

Истраживања показују да провођење времена у природним водама или близу њих може да се повеже са бољим менталним здрављем и мањом количином стреса.

ББЦ је контактирао Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут" како би добио увид у листу безбедних купалишта на рекама и језерима у Србији, као и методе којима се утврђује тај статус.

Здравствене установе редовно упозоравају на заразе и загађење у рекама и језерима, као и на ризике од повреда и дављења.

Из Црвеног крста апелују на купаче да посећују само купалишта на којима има спасилаца, поштују правила купалишта, долазе у друштву, буду свесни сопствених пливачких способности и да не улазе у воду прегрејани, под дејством алкохола или после обилних оброка.

Чак и на купалиштима која су званично означена као безбедна, временске непогоде попут олуја и обилних падавина могу у кратком року да умање квалитет воде.

„После великих падавина и олуја, реке у урбаним срединама углавном постају микробиолошки небезбедне за купање најмање 24 до 72 сата, понајвише због изливања канализације, изливања река или узнемиравања речног корита", каже Изабел Доутерело, професорка микробиологије у заштити животне средине на Универзитета у Шефилду, за ББЦ.

Шта саветују спасиоци?

Први предуслов да би купачи били безбедни је да бораве само на јасно дефинисаним, уређеним и обезбеђеним купалиштима, каже Драган Керкез из Удружења спасилаца на води Србије за телевизију Нова С.

„Немате шта да тражите и да се купате на местима која нису за то предвиђена", упозорава.

До несрећа може да дође када „људи прецене своје способности, мисле да могу да отпливају више и онда се у једном тренутку уморе, схвате да не могу услед неког страха, грча, па и додира траве", испричала је Кристина Миладиновић, инструкторка у том удружењу, за ББЦ.

Треба познавати правила купалишта и његове карактеристике, поштовати их, али и „слушати савете спасилаца", додаје.

„Изузетно је важно да у овим топлим данима људи имају свест да нагли скокови и улазак у воду никако нису добри за организам, већ је потребно постепено расхлађивање."

Миладиновић каже и да непливачи и они који нису добро овладали „пливачким способностима" не би требало да се купају „у дубинама где би могао да настане проблем".

Не препоручује купање на местима где „не постоји уређена инфраструктура и боравак на води није безбедан".

„Неуређена купалишта носе велики број ризика.

„Уколико не постоје службе за спасавање и хитна помоћ, то место није безбедно, јер ако дође до неке незгодне ситуације, не постоји стручна помоћ која ће моћи да помогне", упозорава.

ББЦ се обратио спасилачком удружењу и 'Батуту' за податке о броју несрећних случајева на купалиштима последњих година, али их нисмо добили.

На неким, рецимо на Савском језеру на београдској Ади Циганлији, које је уређено купалиште, дешавају се несреће, неретко са кобним исходом.

Последњи такав забележен је крајем јуна 2026. године када се само неколико дана пошто је отворено купалишна сезона у језеру удавио 20-годишњак.

Како препознати воду која није за купање?

Савет стручњака чини се једноставним: немојте пливати у води у којој се голим оком види жабокречина или прљавштина.

Од купања треба одустати уколико је вода мутна или је боја зелена и непровидна, плаво-зелена или дречаво зелена, налик води у коју је неко просуо зелену фарбу.

Купање треба избегавати и ако се на површини виде грудвице које плутају, пена или нечистоћа уз обалу.

Када се прљавштина види голим оком, то најчешће значи да је ниво токсина у води висок, а појава мртве рибе на површини је такође знак да би требало да избегнете улазак у воду.

Чак и без ових знакова, не препоручује се купање у природним водама после временских непогода, олуја и великих падавина.

Погледајте причу о скривеним језерима Фрушке Горе:

Какве заразе може да крије вода?

Отицање падавина током олуја и преплављивање канализационих шахтова су међу главним изворима загађења због којих се издају упозорења и затварају купалишта на језерима или обалама мора и океана.

Када до тога дође, компаније које се баве одржавањем канализационих система често испуштају отпадне воде директно у реке како би спречиле да се оне излију назад у домаћинства.

Ризик од разбољевања се повећава ако воду прогутамо, а он је већи код деце, јер она прогутају више воде од одраслих.

Истраживања указују на устаљени образац: људи који више долазе у контакт са водом у дивљини су под већим ризиком од стомачно-цревних болести.

У највећем броју случајева, јављају се краткорочне дијареје или грчеви у стомаку, али понекад и озбиљнији здравствени проблеми.

Лептоспироза, бактеријско обољење које се преноси урином глодара и стоке може да доспе у реке или језера и некада доводи до отказивања органа, чак и смрти.

Лекари углавном саветују избегавање купања у водама током периода поплава и у областима у којима је повећан број глодара.

Препоручују да се не гута вода, као и туширање после купања, прекривање ожиљака или огреботина током купања и одлазак лекару уколико се појаве симптоми попут грознице, главобоље или температуре.

Делови токова река који су спорији и топлији могу бити погодно станиште за цијанобактерију, која се назива и плаво-зелена алга.

Она може да испусти токсине који иритирају кожу и очи, а у ређим сличајевима могу негативно да утичу на јетру и нервни систем.

Пливање у дивљим водама може и да изазове резистенцију на антибиотике, а истраживања су показала да сурфери много чешће у организму имају бактерију ешерихију коли често отпорну на антибиотике у односу на оне који се не баве сурфовањем.

Та бактерија живи и у рекама, не само у морима.

„Бактерије отпорне на антибиотике се налазе у речним стаништима, што можда потиче и од извора загађења попут фабрика за пречишћавање отпадних вода", каже Изобел Стентон, микробиолошкиња из Центра за екологију и хидрологију Велике Британије, за ББЦ.

Доутрело Солед додаје да се због антибиотске резистенције могуће заразе теже лече.

Ниво загађења је директној спрези са променама времена, па и на званичним купалиштима боравак у води може бити небезбедан.

Континенталне водене површине, попут река, природних и вештачких језера, углавном имају лошији квалитет воде у поређењу са морима и океанима, јер су изложеније загађењу из канализације, а штетне материје вода не односи тако брзо као у морима.

У пољопривредним подручјима, обилни пљускови често спирају остатке животињског измета и земљиште са поља у реке, чиме краткорочно доноси штетне организме у реке и хранљиве материје које погодују развоју алги и цијанобактерија.

Које су предности купања у природи?

Научници су одавно утврдили да боравак у природи позитивно утиче на здравље људи.

Неки су отишли и корак даље, па су осмислили концепт „плавог здравља", који подразумева да боравак на или у близини плавих простора као што су реке, језера и мора поправља наше емоционално благостање.

„Плави простори нам доносе дистракције које нам скрећу пажњу са свакодневних животних проблема", рекла је Кејт Кембел, истраживачица психологије здравља са Универзитету Те Херенга Вака-Викторија у Велингтону на Новом Зеланду, за ББЦ 2024. године.

„Хучање таласа, мирис сланог ваздуха, крцкање песка под ногама...

„Све те сензације опуштају наша тела и поручују нашем уму да се искључи", каже она.

Погледајте: Рготско језеро, бисер Источне Србије, многи називају 'зајечарским морем' и у њему траже спас од врућина

Пливање под отвореним небом утиче позитивно на психолошко здравље, а позитивни ефекти израженији код купача који су пливали у водама у природи у односу на оне који су боравили у отвореним базенима, показало је истраживање стручњака са Универзитета Вашингтон о психолошким бенефитима купања у отвореним водама.

Научници су на основу узорка од 1.200 испитаника утврдили да су се они који су пливали у природним водама осетили слободније и способније.

Људи који бирају пливање у природи често верују да је то окружење здравије и да делује на њих више умирујуће од купања у посебно изграђеним објектима, попут базена.

Неке студије показују и да пливање у хладнијој води помаже у умањивању болова, смањивању упала, унапређивању имуног систем и смањењу нивоа депресије, анксиозности и стреса, наводе научници из Вашингтона.

Промовисање пливања у таквом окружењу могло да има позитиван утицај на јавно здравље, закључују.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk