Novi veliki ruski napad na Kijev, najmanje 11 žrtava

Drugi put u manje od nedelju dana, Rusija je gađala Kijev.

U napadu na ukrajinski glavni grad u noći 5. na 6. jul poginulo je namanje 11 ljudi.

Više desetina je ranjeno, među kojima petoro dece, rekao je Timur Tkačenko, visoki vojni zvaničnik grada.

Još troje ljudi je stradalo u širem regionu Kijeva, saopštili su zvaničnici službe za vanredne situacije.

Spasilačke ekipe tragaju za zarobljenima ispod ruševina na 20 različitih mesta u Kijevu.

Helikopteri su prevozili vodu iz reka za gašenje požara.

Napad se dogodio uoči samita NATO-a u Turskoj, na kojem bi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski trebalo da razgovara sa šefom Bele kuće Donaldom Trampom.

Nekoliko sati pre, Zelenski je upozorio da Moskva priprema drugi „masovni napad“ na Kijev.

Pre nekoliko dana, u jednom od najvećih napada na Kijev od početka rata, poginulo je 30 ljudi, a više desetina ranjeno.

U novom napadu, ruske balističke rakete pogodile su nekoliko stambenih zgrada širom Kijeva, rekao je gradonačelnik Vitalij Kličko, dodajući da su požari izbili u nekim stambenim kompleksima.

Oštećena su i skladišta i garaže, rekao je on.

Na fotografijama iz Kijeva vide se ruševine i ugljenisani automobili širom grada.

Dan ranije, ukrajinske snage su pogodile veliki naftni terminal u severozapadnom ruskom gradu Sankt Peterburgu, objavio je Zelenski.

Ukrajinski predsednik je to opisao kao ključnu „infrastrukturu koja generiše prihod za finansiranje ruskog rata“.

Ukrajina tvrdi da je pogođena velika ruska pomorska baza u regionu.

Guverner Sankt Peterburga Aleksandar Beglov rekao je da je grad bio pod „masovnim“ napadom dronova, priznajući da je naftni terminal pogođen.

Rekao je i da nije bilo žrtava.

Ukrajina je poslednjih meseci intenzivirala napade dronovima dugog dometa na ključnu energetsku infrastrukturu Rusije, što je izazvalo nestašice goriva.

Kijev kaže da je skoro 43 odsto ruskih kapaciteta za rafiniranje nafte „onesposobljeno“.

BBC nije nezavisno potvrdio ovu cifru.

Ukrajina kaže da su ruska naftna i gasna postrojenja legitimne mete, jer se Moskva u velikoj meri oslanja na izvoz fosilnih goriva za finansiranje njene invazije koja je počela u februaru 2022. godine.

Posle nedavnih ukrajinskih napada na poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala 2014, i energetska postrojenja u drugim ruskim gradovima, šef Kremlja Vladimir Putin je priznao da je došlo do nestašica goriva u zemlji.

Nekoliko sati uoči napada 5. jula, ukrajinski predsednik je upozorio da obaveštajni podaci sugerišu da će Kijev biti pod drugim talasom ruskih napada u nedelju dana.

U prethodnom ruskom napadu dronovima i raketama 2. jula uveče, desetine hiljada stanovnika je evakuisano u metro stanice širom grada, dok su se sirene za opasnost čule i u jutarnjim satima dan kasnije.

Najmanje 30 ljudi je tada poginulo, a Ukrajina je optužila Rusiju da namerno gađa civile.

Moskva je odgovorila da je ciljala vojne i energetske baze kao odmazdu za nedavne ukrajinske napade na elektrane i energetska postrojenja na ruskoj teritoriji.

Uoči NATO sastanka, Zelenski je pozvao saveznike da ne odlažu isporuku raketa dugog dometa koje bi trebalo da se koriste protiv Rusije.

„Svako odlaganje slanja raketa za našu protivvazdušnu odbranu znači gubitak života, a podstiče Rusiju da nastavi rat", napisao je na društvenoj mreži Iksu.

Apelovao je i na SAD da odobri Ukrajini licencu za proizvodnju odbrambenih raketa Patriot.

Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022.

Bilo je pokušaja da se upostavi primirje, ali se rat nastavlja.

Pogledajte fotografije iz Kijeva posle ruskog napada u noći između 5. i 6. jula

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk