Нови велики руски напад на Кијев, најмање 11 жртава

Други пут у мање од недељу дана, Русија је гађала Кијев.

У нападу на украјински главни град у ноћи 5. на 6. јул погинуло је намање 11 људи.

Више десетина је рањено, међу којима петоро деце, рекао је Тимур Ткаченко, високи војни званичник града.

Још троје људи је страдало у ширем региону Кијева, саопштили су званичници службе за ванредне ситуације.

Спасилачке екипе трагају за заробљенима испод рушевина на 20 различитих места у Кијеву.

Хеликоптери су превозили воду из река за гашење пожара.

Напад се догодио уочи самита НАТО-а у Турској, на којем би украјински председник Владимир Зеленски требало да разговара са шефом Беле куће Доналдом Трампом.

Неколико сати пре, Зеленски је упозорио да Москва припрема други „масовни напад“ на Кијев.

Пре неколико дана, у једном од највећих напада на Кијев од почетка рата, погинуло је 30 људи, а више десетина рањено.

У новом нападу, руске балистичке ракете погодиле су неколико стамбених зграда широм Кијева, рекао је градоначелник Виталиј Кличко, додајуц́и да су пожари избили у неким стамбеним комплексима.

Оштећена су и складишта и гараже, рекао је он.

На фотографијама из Кијева виде се рушевине и угљенисани аутомобили широм града.

Дан раније, украјинске снаге су погодиле велики нафтни терминал у северозападном руском граду Санкт Петербургу, објавио је Зеленски.

Украјински председник је то описао као кључну „инфраструктуру која генерише приход за финансирање руског рата“.

Украјина тврди да је погођена велика руска поморска база у региону.

Гувернер Санкт Петербурга Александар Беглов рекао је да је град био под „масовним“ нападом дронова, признајуц́и да је нафтни терминал погођен.

Рекао је и да није било жртава.

Украјина је последњих месеци интензивирала нападе дроновима дугог домета на кључну енергетску инфраструктуру Русије, што је изазвало несташице горива.

Кијев каже да је скоро 43 одсто руских капацитета за рафинирање нафте „онеспособљено“.

ББЦ није независно потврдио ову цифру.

Украјина каже да су руска нафтна и гасна постројења легитимне мете, јер се Москва у великој мери ослања на извоз фосилних горива за финансирање њене инвазије која је почела у фебруару 2022. године.

После недавних украјинских напада на полуострво Крим, које је Русија анектирала 2014, и енергетска постројења у другим руским градовима, шеф Кремља Владимир Путин је признао да је дошло до несташица горива у земљи.

Неколико сати уочи напада 5. јула, украјински председник је упозорио да обавештајни подаци сугеришу да ће Кијев бити под другим таласом руских напада у недељу дана.

У претходном руском нападу дроновима и ракетама 2. јула увече, десетине хиљада становника је евакуисано у метро станице широм града, док су се сирене за опасност чуле и у јутарњим сатима дан касније.

Најмање 30 људи је тада погинуло, а Украјина је оптужила Русију да намерно гађа цивиле.

Москва је одговорила да је циљала војне и енергетске базе као одмазду за недавне украјинске нападе на електране и енергетска постројења на руској територији.

Уочи НАТО састанка, Зеленски је позвао савезнике да не одлажу испоруку ракета дугог домета које би требало да се користе против Русије.

„Свако одлагање слања ракета за нашу противваздушну одбрану значи губитак живота, а подстиче Русију да настави рат", написао је на друштвеној мрежи Иксу.

Апеловао је и на САД да одобри Украјини лиценцу за производњу одбрамбених ракета Патриот.

Русија је покренула инвазију на Украјину 2022.

Било је покушаја да се упостави примирје, али се рат наставља.

Погледајте фотографије из Кијева после руског напада у ноћи између 5. и 6. јула

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk