'Po 5.000 dolara svakom punoletnom ako republikanci zadrže većinu u Kongresu': Tramp

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da ne misli da će se rat protiv Iranu završiti pre nego što budu održani takozvani 'izbori sredine mandata' u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) u novembru.

„Mislim da će se rat završiti odmah posle izbora jer (Iranci) više ne mogu da izdrže“, rekao je Tramp na prvom predizbornom mitingu Republikanske stranke u Dalasu, u Teksasu.

Do tada cene nafte neće pasti, dodao je.

Tramp se suočava sa padom popularnosti u anketama javnog mnjenja i pritiskom unutar Republikanske stranke da okonča rat sa Iranom.

Cene nafte porasle su 9. septembra na 100 dolara prvi put od jula zbog pojačanih borbi na Bliskom istoku.

„Odmah posle izbora, cene nafte će ići nadole... Mislim da će za to biti potrebno malo više vremena posle izbora", rekao je Tramp novinarima.

Na konvenciji Republikanske stranke u Teksasu, Tramp je ponovio neke od ovih rečenica, rekavši da će cena nafte pasti „čim dobijemo rat sa Iranom“.

U govoru je pomenuo i nezadovoljstvo nekih Amerikanaca po ovom pitanju: „Prilaze mi ljudi i kažu: 'Voleo bih da ne ratuješ sa Iranom. Sada je benzin skuplji'“.

Tramp je, bez pružanja dokaza, optužio Iran da „očajnički pokušava da utiče na američke izbore".

Oni (Teheran) žele da „izaberemo slabu grupu ljudi u Kongresu i pustimo ih da na miru naprave nuklearno oružje“, rekao je Tramp, očigledno misleći na Demokratsku stranku kada je izgovorio 'slabi ljudi'.

Teheran stalno negira da pravi nuklearno oružje.

Tokom 12-dnevnog rata Izraela protiv Irana 2025. godine, u sukob se umešala Amerika, kada su po naređenju Trampa bačene moćne bombe na iranska nuklearna postrojenja.

Posle toga, Tramp je izjavio da su iranska nuklearna postrojenja uništena i da će im biti potrebne godine da opet počnu da prave atomsku bombu.

Međutim, poslednjeg dana februara ove godine, Amerika i Izrael počeli su vazdušne napade na Iran, a jedno od obrazloženja bilo je da Iranci i dalje pokušavaju da naprave nuklearnu bombu.

Tramp je rekao i da bi eventualno mogli da bude novih pregovora sa Iranom, ali je dodao: „To nije nešto što razmatramo“.

Američki predsednik je prvobitno predvideo da će rat, koji je sada u sedmom mesecu, trajati samo nekoliko nedelja.

Sukob i njegovi posledični efekti na svet, od goriva do namirnica, doveli su do naglog pada njegovog rejtinga - i pritiska nekih unutar njegove stranke, među kojima su neke i odane pristalice, da se rat brzo okonča.

Tramp razgalio pristalice obećanjem o parama

Međuizbori će biti održani 3. novembra, a republikanci su u opasnosti da izgube kontrolu nad Kongresom.

Na konvenciji, Tramp je pokušao da podigne energiju pristalica i cele stranke pre novembra.

Trampova potpuna kontrola nad strankom pokreće neka oštra pitanja o njenoj budućnosti.

Ko će ga zameniti? I neposrednije za novembarske izbore, kako će se republikanci pokazati pošto njegovo ime neće biti glasačkom listiću?

Tramp je ponudio jednostavno rešenje za ovo poslednje pitanje.

Posle upozorenja da aktuelni predsednik ima tendenciju da izgubi na srednjim izborima, rekao je okupljenima: „Molim vas da se pretvarate da je moje ime na glasačkom listiću.“

Ova opaska je bila priznanje Trampa da je on i dalje najveći pokretač motivisannja pristalica Republikanske stranke.

Ujedno, govori i o izazovu koje republikance čeka i u novembru i na sledećim predsedničkim izborima 2028. godine.

Tramp ima običaj da na mitinzima iznosi ideje neuobičajene za američku politiku.

Tako je na skupu u Teksasu, rekao je da će svaki punoletni građanin SAD dobiti po 5.000 dolara ako republikanci pobede u oba doma Kongresa u novembru.

Jedini uslov je, rekao je Tramp, jeste da će novac morati da se potroši u SAD.

Nije izneo nikakve detalje kako će ova ideja biti realizovana, iz kojih sredstava će novac biti isplaćen i kako će američka vlada pratiti kako se novac troši.

Zvaničnici Demokratske stranke odmah su reagovali, nazvavši ga „praznim obećanjem“, a drugi su doveli u pitanje da li je takvo obećanje uopšte zakonito.

U Americi ima skoro 270 miliona punoletnih, što znači da bi isplata od 5.000 dolara koštala američku vladu oko 1,3 biliona dolara.

Da li je plan moguć ili ne, činilo se da pristalicama okupljenim u Dalasu i nije bilo bitno.

Trampova ideja je izazvala veliki aplauz na konvenciji, a Tramp je uživao u tom trenutku.

'Rat protiv Irana neće biti završen pre izbora u SAD'

Borbe na Bliskom istoku su se intenzivirale poslednjih dana.

Napadnuta su naftna postrojenja širom regiona, što povećava cenu goriva na svetskom tržištu, kao i troškove svih vidova transporta.

Cena nafte je 9. septembra dostigla 100 dolara po barelu prvi put od jula, a ranije ove nedelje cena američkog dizela dostigla je rekordan nivo, što će verovatno izazvati domino efekat na cene drugih proizvoda širom SAD.

Novi sukobi su započeli posle isteka dogovorenog 60-dnevnog prekida vatre između SAD i Irana.

Šta su 'izbori sredine mandata' i ko se bira?

To su izbori za Kongres, koji se sastoji iz dva dela - Predstavničkog doma i Senata.

Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.

Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju.

Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.

Svaka savezna država ima po dva senatora, koji služe šestogodišnje mandate.

Predstavnici služe dve godine i zastupaju manje distrikte.

Na izborima u novembru kandidati se bore za sva mesta u Predstavničkom domu i za trećinu mesta u Senatu.

U nekoliko velikih država biraju se i guverneri i lokalni zvaničnici.

Kakav efekat mogu da imaju rezultati?

Izbori sredine mandata često služe i kao ocena kako ide predsedniku, a stranka koja upravlja Belom kućom, istorijski gledano, obično gubi mesta u Kongresu.

To je sada velika briga za bilo kog predsednika, jer onda teže sprovodi zamišljenu politiku, što se Trampu već dogodilo tokom njegovog prvog predsedničkog mandata.

Trenutno, republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa, ali i među njima ima nezadovoljnih politikom koju vodi Tramp, pogotovo u vezi sa sukobom na Bliskom istoku.

Gubitak većine u nekom od domova Kongresa, Trampu bi mogao da donese novu glavobolju i u vezi sa istragom o njegovim kontaktima sa osuđenim pedofilom Džefrijem Epstinom.

Prema zvaničnoj verziji, Džefri Epstin se ubio u zatvoru u Njujorku 2019. godine, čekajući suđenje po teškim optužbama za seksualna nedela, posebno protiv maloletnica.

Afera sa Epstinom već je izauvala potrese među republikancima.

Tako se republikanska predstavnica u Predstavničkom domu Merdžori Tejlor Grin, do tada odana Trampu, žestoko posvađala sa američkim predsednikom oko Epstinovih dokumenata.

Američki predsednik ju je napao prošle godine, nazivajući je „ludakom" i „izdajnicom", sugerišući da bi trebalo da izgubi poslaničko mesto na izborima sledeće godine.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk