Вучић у Кијеву први пут од почетка руске инвазије на Украјину

Само три дана пошто су из Москве на рачун Србије стигле критике због „млаких реакција на русофобне изјаве украјинских функционера током посете Београду", председник Србије Александар Вучић допутовао је у Кијев, први пут од 2022. и почетка руске инвазије на ту земљу.

По доласку у главни град Украјине, на Вучићевом Instagram профилу објављен је снимак како излази из воза и коментар да очекује добар самит „Југоисточна Европа - Украјина".

„Верујем да ћемо имати добар самит, пружити једни другима подршку на европском путу и увећати билатералну сарадњу", пише на Instagramу.

Вучић је претходно рекао да би у Кијеву требало и одбојено да разговара са украјинским председником Владимиром Зеленским.

„Наравно, добро је када сарађујете. Био сам до сада на четири скупа, у Одеси, Дубровнику, Атини и Тирани.

„Али неће ни то бити једноставно, имајући у виду предложену декларацију и све друго'', рекао је Вучић новинарима у Паризу, где је присуствовао прослави Дана пада Бастиље, француског празника.

Србија тако наставља да балансира између Русије, западних сила Европе, Америке и Кине, као главним стубовима спољне политике.

Иако кандидаткиња за чланство у Европској унији (ЕУ), Србија је једина европска земља, уз Белорусију, која није увела санкције Русији због напада на Украјину, због чега је Брисел често критикује и тражи од Београда да се „усклади са спољном политиком ЕУ".

Реч је о покушају такозване мултивекторске спољне политике, рекао је Џејмс Кер Линдзи, политички аналитичар који се бави Балканом, у разговору за ББЦ на српском почетком јула.

„Проблем је што то није могуће и није разуман приступ вођењу спољне политике... Ствари једноставно не функционишу тако", сматра Кер Линдзи.

Вучић, који је 2025. био у Одеси, највећој украјинској луци на Црном мору, до сада је више пута истицао да Србија никада није била против Украјине, нити је Украјина учинила било шта нажао Србији.

Посебно истиче да је Украјина једна од земаља која није признала независност Косова.

Косово је прогласило независност 2008. године, али је Србија не признаје.

Боравак председника Скупштине Украјине у Београду наљутио Москву

Почетком јула, председник украјинске скупштине Руслан Стефанчук, постао је највиши званичник који је посетио Београд.

Украјинац је боравио у Београду само неколико месеци пошто је у посети био руски министар Максим Решетњиков.

„Добро дошао у Србију, драги пријатељу", том објавом на Instagram профилу дочекала га је председница Скупштине Србије Ана Брнабић.

Потом су њих двоје заједнички отворили Конференцију председника парламената држава кандидата за чланство у ЕУ, а Стефанчук се одвојено састао и са Вучићем.

„Данас у Београду желим јасно да кажем - Срби нису мали Руси"

„Украјинци нису мали Руси, Молдавци и Грузини никада нису били и неће бити мали Руси...

„Једног дана сви ћемо сигурно постати чланице ЕУ", поручио је Стефанчук.

Неколико дана касније, оштро је реаговала Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова, рекавши да је „за жаљење изостанак реакције Србије на русофобну кампању“.

Није то био први пут од почетка рата у Украјини 2022. да руске власти нису благонаклоно гледале на поступке Београда.

Током 2025, Русија је критиковала Србију због извоза оружја и муниције које је, како су тврдиле обавештајне службе у Москви, завршило у украјинској војсци.

А Захарова је критиковала Вучића и када је у новембру 2025. најавио могућност да Србија ипак уведе неке санкције Русији.

Међутим, све до данас, Србија није увела никакве санкције Русији.

Светска трговинска организације камен спотицања

Поред „спољне политике седења на више столица", једна од спорних тачака у односима Београда и Кијева били су преговори о чланству Србије у Светској трговинској организацији (СТО).

Долазак заменика премијера Украјине Тараса Качке у Београд у мају донео је помак на том пољу.

Представници владе две државе потписале су заједничку изјаву о наставку преговора о Споразуму о слободној трговини.

Украјина је једина земља у Европи са којом Србија није потписала такав споразум, што је један од услова за приступ СТО.

Преговори су почели 2005. као део процеса приступања Србије СТО, чије чланице од земаља бивше Југославије још нису постале ни Босна и Херцеговина, ни Косово.

Пре 21 годину, камен спотицања појавио се када се Украјина и Србија нису усагласиле око царина на поједине пољопривредне и индустријске производе.

Као чланица СТО, Украјина је захтевала билатералне преговоре са Србијом као услов за пријем.

Чланство у СТО је и главни услов за затварање преговарачког Поглавља 30 са Европском унијом, који се тиче економских односа са иностранством.

Погледајте видео: Историја односа Србије и Украјине

Како су се развијали односи од 2022?

Односи Кијева и Београда „прилично су коректни и поред свих отежавајућих околности", попут рата Русије и Украјине, као и зависности и блиских односа Србије и Русије, рекла је у мају 2026. Бранка Латиновић, бивша амбасадорка Србије у ОЕБС-у, за ББЦ на српском.

Србија је гласала за више резолуција Уједињених нација којима се осуђује руска агресија, од почетка рата примала је украјинске избеглице, слала финансијску помоћ, а посредно и оружје Украјини, због чега су у Кремљу били незадовољни.

Од фебруара 2022. српски и украјински званичници су се више пута сусретали, углавном током међународних самита.

Директних посета на председничком или премијерском нивоу није било.

Вучић и Зеленски су разговарали на самитима у Молдавији у јуну 2023, када су упознали, у Атини у августу 2023, у Гранади у октобру исте године, као и у Тирани у фебруару 2024. и Одеси у јуну 2025.

Прва Вучићева посета Украјини после 13 година, уследила је месец дана после одласка у Русију.

Вучић је тада домаћинима понудио помоћ у обнови ратом захваћених региона.

Доласком у Одесу, Србија није „издала Русију", поручио је.

Годину дана раније, у мају 2024, Олена Зеленска, прва дама Украјине је заједно са шефом дипломатије Дмитром Кулебом посетила Београд.

А председница Скупштине Србије Ана Брнабић у новембру прошле године у Кијеву се састала са Зеленским.

Шта је самит Украјина-југоисточна Европа?

Самит Украјине и југоисточне Европе, који ће 15. јула бити одржан у Кијеву, покренут је 2022. како би се ојачале везе Кијева и земаља југоисточне Европе, усред рата са Русијом.

Учесници самита у Дубровнику 2024. усвојили су заједничку декларацију у којој се пружа подршка територијалном интегритету и суверенитету Украјине и осуђује руска агресија.

На самиту 2025. у Одеси, усвојена је декларација којом се позива на увођење додатних санкција Москви.

Председник Србије није потписао тај документ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk