Руси прелазе на готовину, успорена ратна привреда под још већим притиском

Руси се враћају готовини, пошто су гашења мобилног интернета почела да ометају плаћања картицом.

Повећава се и број компанија које желе да избегну порез под све већим финансијским притиском више од четири године од почетка рата са Украјином.

Русија је убацила у оптицај додатних 1,56 билион рубаља (20 милијарди долара) у готовини од почетка 2026.

То је највећи раст за исти период било које године изузев пандемије ковида-19, подаци су Централне банке које је анализирао ББЦ.

Скок је уследио услед таласа украјинских напада дроновима, који су изнова навели Кремљ да гаси мобилни интернет на великим територијама земље, што је многима онемогућило плаћање картицом.

Влада тврди да је намера иза гашења интернета борба против напада дроновима.

„Кад имате готовину у рукама то вам пружа известан осећај контроле и сигурности“, рекла је за ББЦ Московљанка тражећи да остане анонимна.

„Ако дође до ванредне ситуације у граду, знам да ћу и даље моћи да купујем основне потрепштине, чак и ако буде пала мобилна мрежа", додала је.

Најновији раст уследио је после неколико ранијих ратних скокова подизања готовине јер Руси траже неку заштиту од несигурности.

Готовина у оптицају скочила је када је председник Русије Владимир Путин најавио делимичну мобилизацију у септембру 2022. и током краткотрајне побуне плаћеничке групе Вагнер годину дана касније.

Сада ова промена отежава држави да прикупи порез, у тренутку кад се суочава са повећањем буџетског дефицита и потребна јој је свака рубља коју може да добије за финансирање рата у Украјини.

Иако су руски нафтни и гасни сектор, заслужни за око четвртину прихода државе, имали користи од скорашњег скока цена нафте после иранског рата, целокупна привреда се успорава.

Руско Министарство привреде је у мају смањило прогнозу његовог раста бруто друштвеног производа (БДП) на 0,4 одсто за 2026. годину.

То би могло да буде најслабији економски раст још од 2022.

Да би поспешио приходе, Кремљ је у јануару повећао ПДВ са 20 на 22 одсто и смањио праг за његово плаћање за мала и средња предузећа, довевши многе фирме, које су већ у проблемима, на ивицу опстанка.

Уз марже које су смањили повећани порези и успоравање привреде, апотеке, ресторани, салони лепоте и мале трговине све више охрабрују муштерије да користе кеш да би се још мање прихода нашло у књигама.

„На нашој пијаци тезге се затварају једна за другом зато што им се више не исплати да остану отворене“, рекла је жена, која води малу радњу за продају одеће на пијаци у западном граду Пскову.

„Већина оних који и даље раде моле муштерије да плаћају у готовини кад год могу, да мање новца пролази кроз књиге", додала је.

Постоје „веома озбиљни знаци“ да све више фирми исплаћује плате у „ковертама“ испод тезге упозорио је у јуну Тарас Скворцов, главни финансијски службеник највеће руске кредитне банке Сбербанк.

„То је веома забрињавајући тренутак...

Не видимо како се готовина враћа у банкарски систем преко сакупљања готовине, банкомата или самоуслужних терминала“, рекао је Скворцов у коментару који је пренела државна новинска агенција Интерфакс.

„Готовина остаје у рукама људи", указао је.

Око шест одсто предузетника рекло је да се окренуло „тактикама сиве зоне“ како би изашли на крај са новим пореским оптерећењима, међу којима су избегавање благајничких рачуна, према анкети највећег руског СМЕ удружења, Опора Русија, рађеној у мају.

Готовинско плаћање помаже фирмама да пријаве мањи порез и буду испод прага за ПДВ, док им плате у готовини помажу да избегну порезе на доходак.

Погледајте видео: 'Нема горива, вратимо се на коње' - нови тренд на друштвеним мрежама у Русији

Главни циљ Кремља постао је гушење сиве економије.

Пре него што је на снагу ступило повећање ПДВ-а, Путин је упозорио да нова правила не смеју да гурну фирме у сиву зону и позвао на „радикално смањење илегалног запослења“.

„Једна рука владе покушава да исцеди што више новца кроз повећане порезе, казне и друге намете“, каже Александер Колијандер, виши стручни сарадник Центра за европску политичку анализу за ББЦ.

„Али друга, у покушајима да се избори за такозваним терористичким претњама, подрива ту стратегију отежавши сакупљање пореза“, указао је, говорећи о гашењима мобилног интернета.

Инстинкт из совјетских времена да се новац „чува у сламарици“ поново се враћа упркос двоцифреним приносима на банковне депозите, који су остали високи док банке покушавају да се изборе са упорном ратном инфлацијом.

Фиксни једногодишњи депозит од 100.000 рубаља (1.280 долара) у Сбербанки, највећој руској кредитној банци, тренутно доноси камату од 10 одсто.

Упркос томе, подаци централне банке показују да су Руси подигли 550 милијарди рубаља са банковних рачуна у мају, у шта је спадало и 200 милијарди рубаља из орочених депозита.

Антон, копирајтер, који живи у Москви, рекао је да му је продавац винила (плоча) понудио попуст ако плати готовином.

„Био је врло отворен по питању разлога, а то је виши порез“, каже он за ББЦ.

Кад су се гашења мобилног интернета проширила током појачаних безбедносних мера у време руске прославе Дана победе у мају, он каже да је видео људе како имају проблема да подигну готовину да би је потрошили на цветној пијаци у центру Москве.

„Једна жена је ишла од банкомата до банкомата, тражећи онај у којем још има готовине.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk