Šta može da donese preplitanje predsedničkih i parlamentarnih izbora

Da Srbija u isto vreme ide na parlamentarne i predsedničke izbore dešavalo se ranije, ali da bira novu vladu pa onda prvog čoveka države u kratkom roku, nesvakidašnja je politička jednačina sa više nepoznatih.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, raspisao je parlamentarne izbore za 25. oktobar, a potom i najavio da će podneti ostavku 27. ili 28. septembra.

Ako i predsednik podnese ostavku, ključne pozicije u državi biće u svojevrsnom vršilac dužnosti ili v. d. statusu - skupština je raspuštena, vlada je u tehničkom mandatu, a posao predsednika obavljaće Ana Brnabić, predsednica raspuštenog parlamenta.

„To je neuobičajena, ali moguća situacija", kaže Slobodan Orlović, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

On očekuje da će „državna vlast funkcionisati", iako „u ograničenom kapacitetu i suženih nadležnosti, što može da utiče na političku stabilnost, pogotovo u ovo vreme političkih i izbornih napetosti".

Vanredni parlamentarni izbori raspisani su usled skoro dvogodišnjih protesta posle pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo 16 ljudi, a iz kojih je izrastao studentski politički pokret.

Vučiću je „važno da se predsednički izbori ne održe pre parlamentarnih", ocenjuje Dušan Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka, za BBC na srpskom.

„On s pravom pretpostavlja da će ako pobedi na parlamentarnim, antirežimski birači biti veoma obeshrabreni i da će biti lakše da pobedi njegov kandidat nižeg kalibra", dodaje.

Koji je rok za predsedničke izbore?

Predsednički izbori mogu da budu raspisani najkasnije tri meseca posle okončanja mandata, ako ga skrati, predviđa Zakon o predsedniku.

Mandat prestaje danom podnošenja ostavke, piše u propisima.

Redovni predsednički izbori, mogu da budu raspisani u martu 2027. a održani u aprilu kada Vučiću ističe mandat, ali je po sadašnjim najavama, to malo verovatno.

U trenutnoj situaciji jedini ko bi mogao da raspiše izbore je predsednik Narodne skupštine raspuštenog saziva i bili bi okončani u roku od 60 dana od raspisivanja, kaže Slobodan Orlović.

On ne vidi prostor za odugovlačenje.

„Moguće je da ne budu raspisani istog dana (kada je i ostavka podneta), ali svakako bi to trebalo da bude u kratkom roku", kaže.

Ako Vučić zaista da ostavku 27. septembra, to bi značilo da se na predsedničke izbore najkasnije ide krajem decembra 2026, a najranije početkom novembra.

Zbog mogućeg delimičnog preklapanja kampanje za parlamentarne i predsedničke izbore, postoji šansa da će u narednim mesecima biti kraćih zadržavanja na poziciji predsednika države.

Vučića će zameniti Ana Brnabić, na njeno mesto može da dođe novi predsednik skupštine, a potom i pobednik predsedničkih izbora.

To bi značilo da Srbija u kratkom periodu može da ima i četiri predsednika.

I predsednik i prvi na listi

Prvo mesto na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) rezervisano je za Aleksandra Vučića, koji cilja mesto premijera u slučaju pobede na parlamentarnim izborima.

Republička izborna komisija odbacila je prigovore da je zbog toga u sukobu interesa, jer je i dalje predsednik.

Vučić je najavio da podnosi ostavku po povratku sa sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku (od 22. do 26. septembra), gde bi trebalo da održi govor.

Orlović objašnjava da predsednik republike ne može istovremeno biti narodni poslanik, predsednik vlade ili ministar - to su nespojive funkcije.

„Nema, međutim, izričite zabrane da se aktuelni predsednik kandiduje za poslanika, s tim da mora da podnese ostavku na predsedničku funkciju ako bi bio izabran za narodnog poslanika.

„Ovo je blaže tumačenje nespojivosti funkcija", kaže Orlović.

Po drugom, „strožem tumačenju", predsednik „ne bi mogao da bude ni kandidat na izbornoj listi jer je to sukob interesa i nespojivo sa predsedničkom funkcijom koja izražava državno jedinstvo".

„Lično sam skloniji blažem tumačenju nespojivosti", kaže profesor novosadskog Pravnog fakulteta.

Vučić je najavio da će posle podnošenja ostavke ući u predizbornu kampanju", „kao običan građanin".

Planira da obilazi Srbiju, a za to je pripremio „kamionče i kamp kućicu".

Međutim, on već obilazi gradove i sela, a posle raspisivanja parlamentarnih izbora, kao predsednik, govorio je o privrednim rezultatima i najavio veliko povećanje prosečne plate.

Prethodno je na adrese penzionera stiglo Vučićevo „lično" pismo u kojem im je zahvalio što su „izgradili Srbiju, čuvali je i štitili", a upravo su najstariji dobili i novčanu pomoć države.

Pogledajte video: Šta je funkcionerska kampanja

Koji je rok za formiranje vlade?

Veoma rastegljiv.

Postoji niz koraka koji prethode.

Prvo moraju da se proglase konačni rezultati izbora.

Izlazak na birališta 2022. pokazuje da to može da potraje.

Tada su se konačni rezultati čekali tri meseca jer su izbori na jednom biračkom mestu, u selu Veliki Trnovac, na jugu Srbije ponavljani čak pet puta.

Od proglašenja konačnih rezultata, teče rok od 30 dana za konstituisanje skupštine.

Kada se skupština konstituiše i izabere njen predsednik, vlada mora da se izabere u roku od 90 dana.

U suprotnom se parlament raspušta i ide se na nove izbore.

Stoga, iako će prvo biti parlamentarni pa predsednički izbori, može da se desi i da Srbija prvo dobije predsednika, pa tek onda vladu.

Od početka 2000-ih, dva puta su istovremeno bili održani predsednički i parlamentarni izbori - 2012, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, i 2022.

Zanimljiva je bila i situacija krajem 2003, kada su u novembru bili održani neuspeli predsednički izbori, jer nije izašlo više od 50 upisanih birača, što je tada bio uslov, a zatim u decembru i parlamentarni.

U ovom periodu v.d. šefice države bila je Nataša Mićić, predsednica parlamenta.

Neizvesna jesen

Rasplet izborne jeseni mogao bi da se čeka mesecima.

Dušan Pavlović ne očekuje „nikakve značajne promene u funkcionisanju države do izlaska na birališta 25. oktobra".

„Ključan je izborni dan, odnosno izborna noć.

„Hoće li režim priznati poraz ako izgubi, to je najvažnije pitanje", kaže.

Ako se gleda šta se dešavalo poslednjih 36 godina kada jedna politička elita izgubi vlast, situacija je podeljena - dok Milošević nije hteo odmah da prizna, ljudi koji su došli posle su priznavali gubitak izbora, podseća.

„Ono što nas svakako očekuje jeste najintenzivnija kampanja režima do sada", zaključuje Pavlović.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk