'Пликови на стопалима и опекотине од песка': Чак и афричке камиле пате од екстремних врућина

Иако су познате као „бродови пустиње“, чак ни камиле нису поштеђене раста температуре у Африци.

Регион Афар, у североисточној Етиопији, једно је од најврелијих и најсувљих места на Земљи, где номади често камилама превозе со кроз пустињу.

„Могу да видим како моје камиле пате од екстремних врућина“, каже Али Умер, гонич камила из Семере у Афару, за ББЦ.

„Добијају пликове на стопалима, очи им постану воденасте, а врели песак им оставља опекотине на кожи и спали им длаку док седе“, каже 40-годишњак, власник око 500 камила.

Прошлог месеца је, како каже, због екстремне врућине изгубио осам младунчади камила.

Све је постало много интензивније и теже, сматра.

„Чак и ветар, који је некад носио хладан ваздух, сада носи врелину“, каже, додавши да је ове драстичне промене у температури приметио у последњих неколико година.

Умер није једини с овим запажањима.

Научници, борци за заштиту животиња и разна истраживања указују да на стрес, исцрпљеност, дехидрацију и учесталост болести као директне последице екстремних врућина.

Висока температура такође индиректно доводи до патње камила, изазивајући озбиљну несташицу воде, вегетације и смањених простора у хладу.

Северна Африка и Рог Африке су дом за око 80 одсто највеће популације једногрбих камила на свету.

Годинама их фармери и гоничи стоке у овим регионима користе због њихове отпорности на сурове врућине и суше.

Али студија из Етиопије, објављена 2025. године, указује да су високе температуре и променљивост климе имали штетан утицај на здравље, продуктивност и репродуктивност крда камила.

У суседној Сомалији, ситуација делује још озбиљније.

Истраживање објављено у јуну показује да је смртност камила повезана са сушама постала широко распрострањена криза.

Погађа скоро 46 одсто домаћинстава које поседују камиле.

Студија је обухватила готово 6.000 пастирских домаћинстава и показала да је ниво смртности највиши у северним регионима, у појединим местима и до 73 одсто.

Екстремна врућина је главни извор суше у региону, мада други фактори као што су неадекватне ветеринарске услуге и управљање животињама погоршавају ствари, кажу експерти.

Ветеринари кажу да лече све више болесних камила и виђају више смрти од екстремних врућина и суша.

„Присуствујемо значајном порасту случајева хипертермије код камила због чега добијају мноштво инфекција“, каже за ББЦ Хасан Нуја Гујо, ветеринар у округу Марсабит у североисточној Кенији на граници са Етиопијом.

„У последње две године, видели смо повећање смрти камила од више од 15 одсто у нашој земљи због екстремне врућине.“

Распрострањеност болести међу камилама и смањени принос млека неке су од последица климатских промена, међу које спада и топлотни стрес, према другој студији спроведеној на Рогу Африке.

Слична ствар се дешава и у Северној Африци.

Студија у Алжиру, објављена ове године, показала је значајан пораст смрти камила током летњих топлотних таласа.

„Анализа истиче потребу за циљаним интервенцијама, као што су стратешко следовање воде, допунско храњење и појачани надзор болести“, каже се у студији.

Из Светске метеоролошке организације кажу да су екстремне врућине постале уобичајене у неколико земаља Северне Африке.

Јасан је тренд раста још од 1981.године.

Велики број земаља у региону и на Блиском истоку је 2024. пријавила температуре изнад 50 степени Целзијусових.

Извештај Светске метеоролошке организације, Стање климе у Африци 2025. године, забележио је најрапидније загревање код шест подрегиона - 0,43 степени по деценији - између 1991. и 2025. године.

Стручњаци кажу да камиле без превише труда излазе на крај са врућином до око 40 степени, углавном дозвољавајући да им телесна температура флуктуира за неколико степени.

Радећи то оне избегавају да се зноје, што им, у комбинацији са концентрисаним урином и сувим фекалијама, помаже да минимизују губитак воде.

Дебела кожа им истовремено помаже да одбију сунчеву радијацију.

„Али такође могу да доживе топлотни стрес кад температуре порасту“, каже доктор Мухамед Бенгуми, научник при Организацији за храну и пољоприведу Уједињених нација (ФАО), специјализован за здравље камила, а који ради у Северној Африци.

„У многим деловима Сахаре летње температуре сада често премашују 50 степени, повећавајући ризик од тешког топлотног стреса, нарочито у комбинацији са смањеном вегетацијом, несташицом воде и ограниченим приступом хладу“, рекао је он за ББЦ.

Професор Абделмаџид Чема са Универзитета Гардаиа у Алжиру, који је спровео експерименталне радове на камилама у Сахари, дошао је до сличног закључка.

„Наши радови показују да продужена даноноћна врућина изнад 41 до 45 степени директно напада њихове ћелије“, рекао је он за ББЦ.

За камиле то значи да се њихов метаболизам - кад наступи топлотни стрес - успори, како би ограничио унутрашњу производњу топлоте, што доводи до наглог смањења уноса хране, а потом и општег замора.

То даље доводи до смањења производње млека и изазива репродуктивне поремећаје.

Професор Мухамед ел Касми, стручњак за животињску хидробиологију са Универзитета у Казабланки, у Мароку, има дугу листу ефеката топлотног стреса који су он и његов тим приметили на камилама.

Међу њима су мршављење, инфламација, болести мишића и костију, хемијска неравнотежа због отказивања бубрега и заразне болести изазване паразитима.

Иако је екстремна врућина превасходни кривац, њени утицаји су постали озбиљни у комбинацији са другим факторима, као што су нестанак вегетације и воде, недостатак хлада и неадекватне ветеринарске услуге, кажу експерти.

Због овога су многи гоничи у Етиопији преселили камиле из северног региона, где су ове животиње обитавале од вајкада, на југ, где су вода и вегетација релативно доступни, кажу тамошњи стручњаци.

„И ово није сезонска селидба гонича“, каже Данијел Гелан, професор и истраживач развоја пастирства са Универзитета Вижн у Етиопији.

„Они заувек напуштају северну област, због екстремних врућина и суше не могу више да одрже узгој камила тамо“, каже он за ББЦ.

Рог Африке се опоравља од најдуже и најтеже забележене суше која је трајала од 2020. до 2023. године, али сада доживљава нову рунду сурових временских услова, према добротворној организацији Оксфам.

Цена воде у неким деловима Сомалије је због суше скочила за више од 2.000 одсто.

Умер, гонич стоке из Афара, рекао је да је био забринут да би његове камеле сваког тренутка могле да угину.

Његова забринутост је валидна, каже професор Чема.

„Иако камиле остају последња линија одбране гонича стоке против пустиње, неприкосновени интензитет топлотних таласа директно угрожава њихове виталне функције, претварајући ову историјски отпорну животињу у климатску жртву“, каже он.

Додатно извештавање: Фирехивот Каса из ББЦ-ја на амхарском

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk