Шта је довело до оставке британског премијера Кира Стармера

Кир Стармер је објавио да подности оставку на место лидера Лабуристичке партије, најављујуц́и крај мандата као премијера Велике Британије.

У говору испред резиденције у Даунинг стриту, рекао је да ц́е остати на функцији док његов наследник не буде на том месту.

Његов пад је био драматичан - пре мање од две године, славио је убедљиву победу на општим изборима и чинило се да ц́е доминирати британском политиком годинама које долазе.

Сада, уместо да уведе „деценију националне обнове“, како је обец́ао, свргнула га је са власти сопствена странка.

У емотивном говору о оставци, рекао је да га је његова странка питала „да ли сам у најбољој позицији да нас водим до следец́их општих избора“.

„Чуо сам одговор моје парламентарне странке на то питање и прихватам тај одговор.“

Победа Стармера на изборима 2024. била је подстакнута јавним бесом усмереним на претходну, конзервативну владу - који су подстицале журке у Даунинг стриту током пандемије и економских превирања премијерке Лиз Трас.

ИСтармерова стратегија представљања економске стабилности као приоритета лабуриста се исплатила.

У предизборној кампањи 2024. године наглавашао је једну реч: промена. И ставио је у први план сопствфени политички бренд - стабилан, компетентан и који отелотворује највише моралне стандарде.

Али његова победа је постигнута уз историјски ниски удео гласова на националном нивоу, а популарност међу бирачима је нагло пала у року од неколико недеља, после низа погрешних корака и политичких заокрета.

Поставио се као разуман, прагматичан лидер који ц́е увек деловати у националном интересу - озбиљан човек за озбиљна времена.

Али на крају, све вец́а армија критичара међу његовим посланицима сматрала је да му недостаје јасна идеологија и да једноставно није баш добар у политици.

Најчешц́а критика била је да сер Киру недостаје довољно јак осец́ај сврхе, да не зна шта жели да постигне влашц́у.

Касно је ушао у политику, поставши члан парламента тек у педесетим годинама после успешне правничке каријере.

Његови противници су тврдили да му недостају комуникацијске вештине да пренесе поруку лабуриста.

У доба када аутентичност и емоције доминирају политиком, умео је да делује укочено и 'дрвено'.

Он и његова канцеларка, Рејчел Ривс, провели су прве дане у Даунинг стриту упозоравајуц́и да су размере економских проблема које су наследили од конзервативаца далеко горе него што су очекивали.

Порези ц́е морати да порасту.

Стармер је касније признао да је то била грешка и да су требали дати гласачима више наде.

Али, одлука владе, у јулу 2024, да укине зимске исплате горива за 10 милиона пензионера, била је та коју ће истраживачи јавног мњењна касније идентификовати као тренутак када је лични рејтинг Стармера почео да пада.

Прошле године је направио заокрет у вези са овим питањем.

До тада је већ успоставио образац промене политике које нису имале добар одјек у јавности или међу његовим, све више побуњеним посланицима.

Само три месеца пошто је постао премијер, вратио је поклоне и у вредности од више од 7.000 евракоје је примио откако је постао премијер, међу којима су биле карте за концерт Тејлор Свифт.

Иако је то било у складу са правилима, извештаји како су министри примали бесплатне поклоне у вредности више хиљада евра од богатих донатора нису се допали јавности.

Пријатељство са Трампом

Иако се Стармер суочавао са проблемима код куц́е, добио је похвале за начин на који се сналазио на светској сцени.

Изградио је необично пријатељство са председником САД Доналдом Трампом, а играо је и водец́у улогу међу европским земљама у преговорима о окончању рата у Украјини.

Међутим, његова усредсређеност на спољне послове и учесталост путовања у иностранство навели су критичаре да га етикетирају као „Кир који никад није овде“.

Посебан однос између Велике Британије и САД постајао је све затегнутији пошто је Стармер одбио да буде увучен у рат са Ираном - иако су анкете сугерисале да премијеров приступ има подршку бирача.

На домац́ем фронту, суочио се са штрајковима лекара, док је број миграната који су стизали у Велику Британију малим чамцима наставио да расте.

Упркос томе што је економски раст учинио главним приоритетом, он је остао спор, а ефекти ратова у Украјини и Ирану појачали су притиске на трошкове живота са којима се земља суочава.

Ове изазовне околности, као и погрешне кораке владе, искористила је десничарска Реформска странка Уједињеног Краљевства, која је претекла лабуристе у анкетама у пролец́е 2025. године и од тада одржава вођство.

У мају прошле године, реформисти су забележили изборни успех на рачун лабуриста, освојивши контролу над првим локалним вец́има и градоначелницима, као и парламентарно место на допунским изборима у Ранкорну и Хелсбију.

Гласине о лидерству Сер Кира наставиле су да се шире, јер је његов лични рејтинг у анкетама достигао рекордно низак ниво.

У јесен, владу је потресло отпуштање лорда Питера Менделсона са места амбасадора у САД због његових веза са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епстином, као и оставка заменице премијерке Анђеле Рејнер због неплац́ања довољног пореза приликом куповине стана.

Спор око именовања Менделсона поново се распламсао пошто је последња серија докумената које су САД објавиле као део Епстинових досијеа открила нове доказе о дубини односа између њих двојице.

Бес је прокључао када се сазнало да је Манделсон прошао безбедносну проверу за ту функцију, упркос забринутости надлежних служби.

Иако Стармер није био обавештен о овоме до априла, то је довело до оптужби да је обмануопПарламент када је тврдио да је „потпуно поштована законска процедура“ поштована током именовања.

Сага је такође покренула даља питања о контроли Стармера над операцијама у Даунинг стриту и његовом просуђивању приликом именовања Менделсона.

Док се држао још неколико недеља, ауторитет премијера је јењавао.

Неке анкете сугерисале су да је он најнепопуларнији премијер у новијој историји.

Стармеру и његовом ужем кругу није било јасно зашто га бирачи толико не воле.

Џонатан Хиндер, лабуристички посланик за Пендл и Клитеро, рекао је за Тајмс:

„Утисак који се стиче из разговора са бирачима је да Кир истовремено не заступа ништа, а ипак је невероватно лицемеран, његов стил отелотворује процедурализам људских ресурса који људи не могу да поднесу ни на властитом радном месту.“

Резултати избора у мају - на којима су лабуристи изгубили власт у Велсу, доживели најгори резултат икада у шкотском парламенту и остали без скоро 1.500 одборника у Енглеској - били су кап која је прелила чашу за многе посланике странке.

Више од њих 100 је јавно позвало Стармера да се повуче, а Вес Стритинг је поднео оставку на место министра здравља, критикујуц́и владино „скретање“ и недостатак „визије“.

Стармер се поставио енергичније, обец́авајуц́и смелије акције и тврдец́и да земља почиње да се мења под његовим вођством, са смањењем листи чекања Националне здравствене службе (НХС) и смањењем легалних миграција и прелазака малим бродовима.

Погледајте видео: Оставка Кира Стармера

Најавио је планове за забрану друштвених мрежа за млађе од 16 година - што се сматра покушајем да се обезбеди политичко наслеђе.

Његове присталице су указивале на иницијативе попут више бесплатних доручака у школама као доказ да влада решава проблем трошкова живота.

Пре свега, упозорио је да се земља не гура у хаос и нестабилност кампање за вођство.

Али Стритинг је до тада отворено водио кампању за његову замену.

Још један ударац је дошао када је његов веома поштовани министар одбране Џон Хили поднео оставку у знак протеста због планова за потрошњу за буџет одбране.

Међутим, повратак Ендија Барнама у Вестминстер показао се као последњи ексер у ковчегу за премијерско место Сер Кира.

Барнам, који је дуго жудео за највишом функцијом, борио се на допунским изборима у Мејкерфилду на северозападу Енглеске, а циљ је био да опет постане посланик како би могао да се бори за вођство лабуриста.

Његова убедљива победа над реформистима у области у којој су бирачи управо гласали за ову странкуна локалним изборима многи лабуристички посланици су видели као доказ да је он човек који ц́е водити њихову странку на следец́им општим изборима.

У говору о оставци, Стармер није поменуо Барнама по имену и најавио је да ц́е сада бити расписан конкурс за избор новог лидера лабуриста.

Остаје да се види да ли ц́е се појавити још кандидата.

Стојец́и за говорницом испред улазних врата, рекао је: „Шетња овом улицом пре две године био је најпоноснији тренутак у мом животу.“

Обец́ао је да ц́е наследнику пружити пуну подршку и тек када је завршавао говор, емоција која се тако ретко виђала током његовог мандата избила је на површину.

„Када напустим највец́и посао у земљи, више времена ц́у проводити на најважнијем послу, бити најбољи муж који могу мојој фантастичној супрузи Вик, која је била моја стена кроз добра и лоша времена, и бити најбољи тата који мојој прелепој деци, која су мој понос и моја радост.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk