Поздрав Сунцу: Најдужи дан у години и обичаји

Иако су врућине већ захватиле Европу, лето за становнике северне Земљине полулопте почиње у недељу, 21. јуна 2026, док истовремено на јужној хемисфери почиње зима.

По средњеевропском времену, лето стиже у 10 сати и 24 минута.

Тог дана Сунце прави највећи дневни лук и достиже највећу висину изнад хоризонта, саопштило је Астрономско друштво „Руђер Бошковић".

Шта је летњи солстициј?

Летњи солстициј је тренутак када је нагиб Земље највише окренут ка Сунцу, што доводи до максималне количине дневне светлости.

Реч солстициј потиче из латинског - сол (сунце) и систере (стати) - јер се тада Сунце привидно „зауставља" на свом годишњем путу и потом креће уназад према јужнијем хоризонту.

Обданица траје дуже него било ког другог дана - у Београду више од 15 сати светлости: Сунце излази око 4:51, а залази после 20:27.

Да ли је солстициј увек 21. јуна?

Не.

У зависности од године, може бити и 20. или 22. јуна.

У преступној години, генерално пада 20. јуна.

До ових варијација долази зато што Земљи заправо треба скоро шест сати дуже да обиђе Сунце него што траје календарска година.

Да бисмо календар ускладили са Земљином орбитом и надокнадили разлику, додајемо преступни дан сваке четири године.

Зашто количина сунчеве светлости варира?

Наша планета се не окрец́е око савршено вертикалне осе - она је нагнута.

Овај нагиб узрокује да се количина светлости која допире до различитих делова Земље мења током године док кружи око Сунца.

Пола године северна половина Земље је нагнута према Сунцу.

За време летњег солистиција северна хемисфера је најдиректније нагнута према Сунцу.

Без овог нагиба бисмо и даље имали временске прилике, али не и јасна годишња доба, јер би количина дневне светлости остала готово константна током целе године, пише ББЦ Временска прогноза.

Летњи солстициј у традицији и култури

Још од праисторије, летњи солстициј имао је посебно место у култури народа широм света.

Древни народи градили су астрономске опсерваторије и светилишта управо у складу са солистицијем - да би обележили тренутак када Сунце највише „влада" небеским сводом.

У словенској традицији, солстициј је повезан са Ивањданом (24. јун), када су се палиле ватре, брало лековито биље, плели венци и играло око пламена.

Сматрало се да биљке тада имају највећу лековиту моћ, а вода и роса посебну симболику прочишћења.

Ови ритуали чували су се вековима, често под маском хришћанских празника.

У скандинавским земљама, овај дан се слави као Мидсоммар - уз цвеће, плес око стубова и ритуале плодности, док се у балтичким земљама пале ватре и певају старе песме.

Немачки народни обичаји везани за Сонненwенде укључују симболично чишћење и обнављање енергије.

У Великој Британији се сваке године људи окупљају код Стоунхенџа у Вилтшајру како би обележили овај дан.

Летњи солстициј је више од астрономског феномена - он је симбол светлости, снаге, животне пуноће и природног врхунца.

У многим културама, лето је повезано са зрелошћу, жетвом, духовним развојем и уживањем у плодовима живота.

Иако солстициј означава најдужи дан, од сутра дани постају све краћи.

Зима 2026. почиње 21. децембра, када је најкраћи дан у години.

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ И ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk