Зашто пиће из стаклене флаше има бољи укус и шта наука каже о томе

Чекајући млађу ћерку да заврши одбојкашки тренинг, док јулско сунце у Београду немилосрдно пржи, у жељи да се окрепим, сео сам у кафић и тражио хладну Кока-колу.

Стиже у флаши - стакленој, а први гутљај као руком одагнао је све муке због 38 плус степени Целзијуса.

И прва ствар коју сам помислио, а претпостављам да нисам усамљен у овој теорији - „како је пиће увек укусније из стаклене флаше, а не из пластике или лименке".

Да ли је заиста тако и како наука објашњава ову теорију?

„Амбалаже се разликују по томе колико су инертне - хемијски неактивне и другачије реагују у контакту са производом.

„Стакло се обично сматра 'златним стандардом' за амбалажу јер не ступа у реакцију са садржајем", каже Марија Корадини, професорка квалитета хране на канадском Универтзитету у Гуелфу, за ББЦ на српском.

У хемији, појам инертно означава супстанцу која не ступа лако у хемијске реакције са другим елементима или једињењима, изузетно је стабилна и отпорна на промене.

„Ако, рецимо, Кока-кола треба да задржи угљен-диоксид и рескост, боље се очува у стакленој боци. Сваку пластичну боцу третирамо као полупропустљиву и после одређеног времена може да падне ниво угљен-диоксида из тог пића", објашњава Тања Петровић, професорка Пољопривредног факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Стаклена флаша има дугу историју

Први случајеви комерцијалне употребе стаклених боца за пиц́е забележени су још у првом веку наше ере, у доба Римског царства, али је индустријско флаширање почело током индустријске револуције у 19. веку, применом технике дувања стакла у калупе, пише енциклопедија Британика.

Проналазак аутоматске машине за дување боца 1903. године направио је револуцију у овој индустрији, омогуц́ивши јефтину и стандардизовану амбалажу за пиц́а намењену масовном тржишту.

Већи проблем од утицаја паковања на укус пића или хране представљају ефекти на квалитет и безбедност, а честице микропластике могу да заврше у ономе што једемо и пијемо.

„У производњи и обради пластичне амбалаже проблем је што се додају мали молекули - адитиви, пластификатори, стабилизатори, боје.

„Многи од њих се не вежу за макромолекуле и током времена могу да мигрирају у оно што је унутар амбалаже", каже Петровић.

Макромолекули у индустрији су џиновски молекули, често названи полимери, направљени од стотина или хиљада мањих јединица спојених у дугачке ланце.

Због њихове структуре, они су основа за чврсте, флексибилне и издржљиве материјале са којима се сусрећемо свакодневно, а међу њима је и пластика.

„Сви материјали морају да буду одобрени и здравствено безбедни, а произвођач мора да има атест о здравственој исправности.

„Једна од лоших ствари код стакла је што је лоша препрека за светлост и зато се пиво пакује у тамне боце", додаје Петровић.

Као једну од најгорих комбинација амбалаже и врсте хране за здравље људи стручњаци виде уље и пластику.

„Масније намирнице су мање заштиц́ене, јер уље олакшава прелазак у храну састојака који се користи да пластика буде савитљивија и флексибилнија", упозорава Марија Корадини из Универзитета Гуелф.

Осим научних аргумената, на утисак о квалитету и укусу утиче и наш мозак.

„Често чујемо како људи кажу да пиво из флаше обично има бољи укус од оног из лименке, па смо решили да на Единбуршком фестивалу науке тестирамо ову тврдњу", каже Чарлс Спенс, професор експерименталне психологије на Универзитету Оксфорд.

Окупили су око 300 људи и сипали им исту врсту пива - половина је добила у лименци, а друга у флаши.

„И готово сви су нам тврдили да пиво из флаше има бољи укус.

„А ту је и фактор тежине - флаше су теже од лименки, а теже паковање код људи ствара утисак да је тај производ бољи", додаје за ББЦ на српском.

Како су лименке ушле у наше животе

Велики ривал флаше има знантно краћу, али занимљиву историју.

Француски војсковођа Наполеон тражио је решење за паковање како би очувао квалитет хране за своје трупе током дугих похода.

Зато је кувар Никола Апер изумео метод чувања хране помоц́у „конзерви" које су директно штитиле намирнице од спољашњих утицаја, пише Британика.

Тек је 1930. године технологија је напредовала до степена који је омогуц́ио паковање напитака у лименке.

Пиво је почело да се пакује у лименке 1935, а убрзо и газирани сокови, који су захтевали отпорност на вец́у киселост и виши притисак.

Кључни елемент за чување напитака у лименкама била је унутрашња заштитна облога која је спречавала да хемијска реакција са металом поквари укус производа.

Унутрашњост лименке мора да се премаже заштитним слојем, у зависности од тога шта се у њих пакује.

„Код лименке има могућих интеракција са течношћу, али су ове данашње танке, прилично су добра препрека и требало би да чувају ниво угљен-диоксида и укус", каже професорка Петровић.

Као сликовит пример зашто је неопходно премазати унутрашњост лименке или конзерве професка Марија Корадини из канаде наводи - чили.

Њен супруг је Мексиканац и, зато како каже, често једу ово препознатљиво јело.

„Ако би се чили ставио директно у лименку, он би је нагризао и укус би био ужасан, а временом би чак и пробио рупу у амбалажи", објашњава.

Зато се наноси заштитни емајл слој који штити и лименку и укус хране.

Још једна од добрих ствари код лименки и конзерви је што значајно продужавају рок трајања и пића и хране, истиче Корадини.

„Наравно, у поређењу са свежом сардином која се пече на роштиљу, ове из конзерве нису исти производ и имају друге карактеристике, али људи су се временом навикли", додаје.

Погледајте причу о вискију: Како је 'пиће за маторце' освојило свет

Улога затварача

Ако волите да уз добар оброк попијете чашу вина, требало би да обратите пажњу и на то какав је пампур на флаши.

Тако се за затварање неких врста вина више не користи пампур од плуте, указује професорка Корадини.

„Код неких вина, употреба пластичног чепа уместо од плуте смањује продор ваздуха и боље штити оне деликатније ароме.

„А раније би сви помислили - види донели су нам вино са пластичним чепом - мора да је лошијег квалитета", каже професорка уз осмех.

Стакло има и мане

Иако представља најбољу врсту амбалаже када је реч о очувању квалитета, стакло има неколико мана које га чини изазовом за произвођаче.

„Лако се ломи, а и набавка је понекад отежана.

„После пандемије ковида је било веома тешко набавити стаклену амбалажу, јер се већина производила у тешко погођеним земљама, па тамошња радна снага није могла да одговори на захтеве", објашњава Корадини.

У факторе које утичу на одабир амбалаже треба узети у обзир и тежину самог паковања, као и процес стерилизације који је дужи код стакла него код других врста.

Шта кажу бројке?

Највећи светски произвођачи безалкохолних и алкохолних пића не објављују податке о броју произведених и напуњених стаклених и пластичних флаша и лименки.

ББЦ на српском је контактирао Кока-колу и Пепсицо, две највеће светске компаније, али одговори нису стигли до тренутка објављивања текста.

Ни компаније Хајнекен, Карлсберг и Гинис, које производе пиво, нису одговориле.

Облици и носталгија

Деценијама сам се питао шта је толико привлачно у обичној, помало закривљеној стаклној флаши са црвеном налепницом на средини.

Психолог Чарлс Спенс понудио ми је један од могућих одговора на питање које ме је копкало.

„Могуц́е је и да укус повезујемо са облицима: флаша Кока-коле наводно је инспирисана старом хаљином са америчког југа - има изражене облине.

„Закривљеност вероватно доприноси утиску да је пиц́е слађе, а сам облик флаше је постао својеврстан симбол, икона бренда", каже.

Али није тајна упечатљивости само у облику - улогу игра и носталгија.

„Склони смо брендовима који буде носталгију и доносе нам осец́ај познатог, подсец́ају на детињство и боља времена", јасан је Спенс.

Изгледа да сам напунио довољно година да ме „удари" носталгија, помислих после разговора.

А онда сам наручио још једно безалкохолно пиће у стакленој флашици - да се лакше изборим са врућином и да ми брже прође чекање да се заврши ћеркин тренинг.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk