Косовски политички меч без краја: Може ли Курти остати премијер

Политичка утакмица на Косову никако да се заврши, упркос многобројним продужецима.

Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија, премијера у техничком мандату, поново је освојио највећи број гласова 7. јуна, на трећим изборима за 16 месеци.

Ипак, то је мање него у децембру 2025, због чега нема довољну већину у Скупштини Косова, која има 120 посланичких места.

„Куртијев пад је знатно већи у односу на друге и највећи губитник ових избора јесте управо Самоопредељење.

„Ближи смо фебруарским изборима у 2025. а следећи кораци зависиће од Куртијевог приступа и како ће схватити овакве резултате", указује Агон Малићи, политички аналитичар, за ББЦ на српском.

Ипак, Курти је пред веселим присталицама у главном граду Приштини, прогласио изборну победу, поносно поручујући „да су све тешкоће превазишли, јер сада постоји држава за све, а сви смо ми за државу".

„Спајамо безбедност државе и граница с благостањем грађана", поручио је Курти, чија је странка освојила око 43 одсто гласова, према подацима Изборне комисије.

Према првим проценама, могли би да рачунају на 48 мандата у Скупштини, али ће се дефинитивни распоред снага знати после бројања гласова из дијаспоре.

За формирање већине потребна је подршка више од половине посланика - најмање 61.

За разлику од Самоопредељења, Демократски савез Косова (ЛДК), чији је оснивач био Ибрахим Ругова, побољшао је децембарске резултате за пет одсто и освојио 17,6, што би могло да буде 24 посланика.

Боља је била и опозициона Демократска партија Косова (ПДК), на чијем је челу био Хашим Тачи коме се суди у Хагу за ратне злочине, освојивши 21,15 одсто - 20 посланичких места.

Алијанса за будуц́ност Косова (ААК), још једног бившег команданта Ослободилачке војске Косова Рамуша Харадинаја, освојила је око 7,19 одсто гласова, што би преточено у мандате могло да буде осам.

Славила је и Српска листа, коју подржава званични Београд, тврдећи да је освојила свих десет мандата који припадају тој етничкој заједници, али још се чека званична потврда изборне комисије.

Међутим, Ненад Рашић, лидер странке „За слободу, правду и опстанак", успевао је у више наврата да освоји један мандат.

Рашић је до сада три пута био министар, два пута у Куртијевој влади.

Преосталих 10 скупштинских места намењено је осталим мањинским заједницама.

Дан после избора Марта Кос, европска комесарка за проширење, и Каја Калас, шефица европске дипломатије, поручиле су да „политички лидери сада треба конструктивно да се укључе како би се обезбедило брзо формирање владе".

Које су опције пред Куртијем?

Све зависи од постизборне комбинаторике и спремности странака на сарадњу.

Покрет Самоопредељење основан је 2005, а на изборима учествује више од деценију и по.

Курти је само једном успео да изгура цео премијерски мандат - од 2021. до 2025. године.

Позиција му је сада знатно ослабљена у односу на крај прошле године, указује политиколог Малићи.

„Може да изабере једног коалиционог партнера са којим ће да дели власт, мада смо видели да не воли да је дели или да пронађе начин за политичким маневром, како би добио на времену.

„Један од могућих сценарија је и да опозиционе албанске партије направе неку врсту коалиционе владе са мањинама и склоне Куртија са власти", каже он.

Сумња да би Курти могао да направи коалицију са Српском листом, али да ће вероватно наставити сарадњу са Рашићем.

Политиколошкиња Доника Емини каже да Курти има „бројке, али не и политичку вољу" за коалиције.

„Самоопредељење је изградило цео идентитет на одбијању закулисних договора и постизборних аранжмана, а сада му треба управо таква врста преговора да би опстало у влади.

„Најјачи подстицај за компромис више није идеологија или добра воља, вец́ страх од нових избора", указује Емини са Универзитета у Грацу.

Курти после фебруарских избора 2025. није успео да постигне коалициони договор са опозиционим странкама, што је био један од разлога за политичку блокаду.

У изборној ноћи 7. јуна поручио је пред присталицама да је његова партија заинтересована за рад, за разлику од „опозиционог блока" и најавио у наредним данима састанке и разговоре са свим странкама.

„Влада Аљбина Куртија разочарала грађане и направила континуирану кризу, о чему говори неучешц́е око 200 хиљада бирача на изборима“, изјавила је Вљора Читаку, заменица лидера ПДК-а.

Политиколошкиња Емини указује да су све странке нешто изгубиле у овом циклусу и да ниједна не може себи да приуштити још једну рунду без озбиљних изборних последица.

„Да ли се ће се та заједничка рањивост претворити у стварну сарадњу или ц́е старе навике превладати, одлучујуц́е је питање у недељама које долазе", додаје.

Куртију је на овим изборима била противница и Вјоса Османи, дојучерашња сарадница, коју је подржао 2021. током избора за председницу Косова.

Када јој је истекао мандат почетком 2026. године, Курти је није подржао.

Османи се вратила страначкој политици и била на листи бивше партије - Демократског савеза Косова (ЛДК).

Поручила је да су избори показали да је потребна демократска равнотежа међу партијама како би се окончала вишемесечна политичка блокада.

„Чврсто се надам да ц́е народ Косова натерати све политичке странке да седну једна са другом и осигурају да постигнемо договор што је пре могуц́е.“

„То је непотребна криза и потпуно непотребан застој, јер штети земљи", додала је.

Да ли ће политички ривали сести за исти сто?

„Веома су подељени, не само о унутрашњим питањима и подели моћи, већ и око дијалога Београда и Приштина, односа са Америком", указује политиколог Малићи.

Замор бирача

Право гласа имало је нешто више од 1,9 милиона бирача, али је излазност била нижа него седам месеци пре.

То, према речима Малићија, показује умор гласача, али и њихов протест због немогућности лидера да постигну договоре.

Јунском гласању, претходила су два изборна циклуса, у фебруару и децембру 2025.

После фебруарских, скупштина је формирана после рекордних 57 покушаја, али не и влада, па се гласало и крајем 2025.

Краткотрајни мир на политичкој сцени Косова, после релативно брзог конституисања парламента и извршне власти средином фебруара 2026. пољуљао је избор председника.

Изборни систем је такав да председника Косова бирају посланици, али после вишенедељних седница, није изабран и расписани су јунски избори.

На Косову, које је прогласило независност 2008, што Србија не признаје, ово су били четврти избори у последњих годину и по дана, рачунајући и локалне.

Десет или девет мандата - питање је сад

Повратак Српске листе на политичко тло Косова после двогодишњег бојкота, није изгледа утицало на бираче, јер су, као и 2025, освојили највише гласова међу странкама српске заједнице.

Тврде да и сада имају 10 загарантованих мандата, али их је досадашња изборна математика увек демантовала.

Златан Елек, председник Српске листе, рекао је да поново забележен „политички инжењеринг", јер Рашић добија гласове у албанским срединама.

Рашић је неколико дана уочи избора, оптужио Српску листу и званични Београд за наводне притиске над Србима на Косову, тврдећи да се прети отказима уколико не гласају за ту партију.

„Ја не одустајем и зато остајем", поручио је у једном од ранијих видеа.

Рашић је освојио 5.232 гласа у српским срединама, што је више него у децембру, када је добио 4.083 гласова.

Политиколог Малићи верује да ће Рашић и овог пута добити један мандат.

„Мислим да постоји и одређени притисак на Српску листу, а уласком у парламент биће приморана на неки вид сарадње.

„Зависи и какве ће директиве стићи из Београда", додаје.

Српска листа је углавном функционисала као инструмент политичког утицаја Београда, а не као истински заговорник интереса косовских Срба на терену, указује Доника Емини.

„Док алтернативни српски политички гласови не стекну стварну снагу, мало је вероватно да ц́е се положај српске мањине у косовском политичком систему побољшати на било који смислен начин, без обзира на то како се мандати на крају расподеле", каже она.

Пун мандат или нови избори?

Косово због политичких блокада практично годину и по дана нема у потпуности формиране институције.

Уочи избора Антонио Кошта, председник Европског савета, боравећи у Приштини поручио је да „ЕУ може да подржи Косово, али не и да обави домаће задатке Косова".

„Косову су потребне снажне и функционалне институције, способне да спроводе реформе.

„На састанцима сам охрабрио политичке актере да ставе европску интеграцију на прво место, изнад подела", нагласио је Кошта 3. јуна.

У овом тренутку поново се отвара питање - може ли Косово да дође до дугоочекиване стабилности или је на помолу још један изборни циклус?

„Дијалог са Србијом, процес интеграција у ЕУ, однос са Вашингтоном, спровођење Плана раста, све то захтева владу са стварним мандатом и капацитетом да преузме и испуни обавезе", објашњава политиколошкиња Емини.

Дуготрајни институционални вакуум не само да „замрзава домац́у политику, вец́ систематски потискује Косово на међународној сцени управо у тренутку када су присуство, јединство и стратешко ангажовање најважнији", додаје.

„Земља ризикује да постане споредна мисао у региону који се вец́ интензивно такмичи за међународну пажњу и инвестиције, што је цена коју Косово не може да приушти", закључује.

*Графике, Теодора Ћурчић, ББЦ новинарка

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Погледајте видео уочи јунских, ванредних избора на Косову

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk