Косово уочи пресуде Хашиму Тачију

Нестабилно политичко тло, велике поделе међу странкама, пет изборних циклуса у годину и по дана, кључне институције једва конституисане у последњем тренутку и велика очекивања.

У таквој атмосфери Косово дочекује 16. септембар и изрицање првостепене пресуде Хашиму Тачију, бившем премијеру и председнику Косова, некадашњем команданту Ослободилачке војске Косова (ОВК), и тројици његових сабораца.

Њима се од 2023. суди за ратне злочине и злочине против човечности током сукоба на Косову 1998. и 1999. пред Специјалним међународним судом у Хагу.

Специјално тужилаштво у Хагу тражи 45 година затвора за сваког, а сва четворица оптужених - Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими - сарадници током и после сукоба, тврде да нису криви.

На Косову се многи надају да ц́е пресуда бити ослобађајућа, оцењује Доника Емини, политиколошкиња са Универзитета у Грацу.

„Слика о Тачију се знатно променила од када је у Хагу. На одређени начин, уздигнут му је статус, па се о њему све више говори не само као о бившем политичару, вец́ и државнику и једној од личности које се везују за независност Косова.

„Ако се врати, то би било у тренутку када ослабљеној опозицији недостаје јако вођство, па би његов повратак могао да има важан утицај на распоред политичких снага на Косову", објашњава она за ББЦ на српском.

Тачи је оснивач Демократске партије Косова (ПДК) и био је годинама лидер ове, тренутно, опозиционе странке.

Уочи изрицања пресуде Косово је коначно добило владу, коју четврти пут предводи Аљбин Курти, лидер покрета Самоопредељења, најјаче политичке партије последњих година.

„Ниједан домаћи ни међународни суд не може да укаља ОВК“, поручио је Курти током представљања програма нове владе.

Пресуда Тачију за злочине над Србима и другим неалбанцима на Косову биће „таква да покрије притворске дане", сматра Александар Вучић, председник Србије.

„Највећим делом биће ослобађајућа за сва злодела против српског народа“, тврди без изношења доказа.

Окончан је и други поступак против Тачија, за одавање заштићених сведока и ометање и непоштовање суда, у којем су тужиоци тражили шест година затвора, али пресуда још није донета.

Ричард Гренел, некадашњи специјални изасланик за Косово и бивши шеф америчких тајних служби, тврди да „постоји двопартијска подршка Америке Тачију".

„Чак су и америчке демократе сведочиле у Хагу у Тачијеву корист, изјављујуц́и под заклетвом да су тврдње Џека Смита биле потпуно неистините", поручио је у објави амерички дипломата из редова републиканаца на Иксу.

Кристофер Хил, бивши амбасадор САД у Србији и специјални амерички изасланик током сукоба на Косову, као сведок одбране, рекао је да Тачи није командовао ОВК.

Тачи је био међу оснивачима ОВК, милитантне герилске групе етничких Албанаца која се сукобљавала са српским безбедносним снагама крајем 1990-их.

У сукобима 1998. и 1999. погинуло је више од 10.000 људи.

Девет година после окончања сукоба и повлачења српске војске и полиције 1999, Косово је једнострано прогласило независност коју Београд не признаје.

Иако је потписано неколико споразума, дијалог Београда и Приштине годинама тапка у месту.

Вишеструко одбројавање

Из Приштине извештава Александар Миладиновић

Велики сат који одбројава до изрицања пресуде Хашиму Тачију и тројици његових сарадника из некадашњег ОВК на централном тргу у Приштини само делимично могу да покажу нестрпљење у очекивању одлуке Суда за Косово у Хагу.

Заставе ОВК, честе и иначе на јарболима широм Косова, сада су многобројне и сведоче о великом скупу за викенд када су хиљаде људи показале подршку ратним лидерима пред судску пресуду.

И док се заставе вијоре у већем броју, припадника косовске полиције дан пре кључних вести из Хага на улицама нема више него што је уобичајено.

Поруке да ће полиција обезбедити ред и мир на читавом Косову стигле су више као одговор на најаве да би на одлуке из Хага реакције могле да буду бурне - радосне или незадовољне.

Ипак, није случајно што је сат који одбројава време до пресуде баш испред зграде Владе Косова.

У центру политичког одлучивања, где се пре неколико дана по четврти пут на премијерско место вратио Аљбин Курти, сигурно се размишља о политичким последицама хашких одлука.

Евентуални повратак и политички ангажман некадашњег председника Тачија могао би да представља велики изазов до сада недодирљивом премијеру Куртију и нову динамику изборима уморне политичке сцене на Косову.

Погледајте каква је атмосфера у Приштини пред пресуду косовској четворки у Хагу

'Нисам крив': Тачи на суђењу

Хашим Тачи рођен је 1968. у Дреници, упоришту побуне етничких Албанаца против режима Слободана Милошевића.

Као политиколог, придружио се ОВК, а током периода који обухвата оптужница, био је задужен за политичка питања и информације.

„Свако би на нашем месту урадио исто када би им била ускраћена слобода.

„ОВК је била војска обичних људи, многи од њих су умрли храбром смрћу и то је била цена којом је плаћена слобода", рекао је Тачи на суђењу у априлу 2023.

Сукоби ОВК и српске војске и полиције ескалирали су 1998. и 1999. године, и непосредно после окончања ваздушних напада НАТО снага и повлачења српских снага безбедности са Косова.

Специјализовано веће Косова у Хагу формирано је скоро деценију и по касније, после извештаја тадашњег представника Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија о наводној умешаности припадника ОВК у отмице, убиства и трговину органима.

У тренутку подизања оптужнице, Тачи је био председник Косова, али је дао оставку и од 2020. је у Хагу.

Претходно је два пута био премијер, а велики постер са његовим ликом и даље краси седиште странке у центру Приштине.

Према оптужници, злочини су се догодили на више од 100 локација на Косову и у северној Албанији, где су цивили наводно били притварани и злостављани или убијани.

Шест тачака оптужнице наводе злочине против човечности - прогон, затварање, мучење, убиства и присилни нестанак, а још четири се односе на ратне злочине - противправно хапшење, сурово поступање, мучење и убиства.

„Разумем оптужницу и потпуно негирам кривицу", рекао је Тачи на суђењу.

У оптужницама нема трговине органима, које је наведено у извештају Дика Мартија.

Према наводима тужилаштва, најмање 440 људи, међу којима је било Албанаца, Срба, Рома, Бошњака и Црногораца је противправно затворено и то оних који су се бавили шумарством, пољопривредом, новинарством или предавали у школама и нису били активни учесници у непријатељствима.

Многим сведоцима је био сакривен идентитет током суђења, али не свима.

Према сведочењу Драгице Божанић, припадници ОВК напали су њену породицу у селу Оптеруша код Ораховца јужно од Приштине 1999. - супруга и сина су јој одвели.

Чуло се како чланови ОВК пребијају мушкарце претходно раздвојене од жена, тврдила је у исказу.

ОВК је отео и Агима Идризија, косовског Албанца у марту 1999.

Он је, наводно, продавао огревно дрво српским полицајцима и иако је подржавао ОВК, никада се није придружио организацији.

Током сведочења, Идризи је негирао да је радио у српској полицији.

Неки сведоци су негирали да су видели Тачија на имањима у местима где се тврди да су били затвори.

„Ради се о ратним и злочинима против човечности и то су озбиљни злочини, а ове оптужбе не губе тежину са протоком времена", рекла је Ким Вест, главна тужитељка током завршне речи у фебруару 2026.

Пресуда би могла да има тежину која превазилази правну судбину четворице оптужених, изјавио је Марк Елис, директор Међународне адвокатске коморе.

Важност одлуке неће бити само у њеном закључку, вец́ и у начину на који ће се образложити, као и у траговима које може оставити на међународно кривично право и разумевање сукоба на Косову, рекао је за Радио Слободну Европу (РСЕ).

„Овде су две паралелне линије: једна се тиче командне одговорности, а друга удруженог злочиначког подухвата, која може да опстане чак и без доказивања да је сваки од оптужених лично наредио или починио одређено незаконито дело или злостављање", указао је.

'Подизање морала и мобилизација присталица'

Изрицање пресуде Тачију ујединило је дојучерашње политичке ривале на Косову, што је било наглашено и у згради парламента, где се данима расправљало о формирању владе.

„Са Тачијем сам имао несугласице, али би била част за Косово да се врати на место председника, јер је са те функције уклоњен“, изјавио је Рамуш Харадинај, лидер Алијансе за будућност Косова.

Овом бившем команданту ОВК-а се судило пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, али је ослобођен оптужби за ратне злочине.

„Тачи је дуго био један од популарнијих политичара и његов повратак би могао да допринесе равнотежи моћи", каже Емини.

Питање да ли ће он желети да се активно врати у политику и да ли ће политички капитал из Хага моћи да пренесе у изборну моћ, додаје.

„Познат је што је успевао да споји другачије партије, преговара и помаже у успостављању владе и институција током кризних периода", закључује Емини.

Неколико дана пре првостепене пресуде у Приштини је хиљаде људи тражило ослобађање оптужених, носећи транспаренте „Ослободиоци, вратите их кући“ и „Косово чека“.

„Маршеви нису први пут организовани, а овај конкретно је више као покушај да се одржи морал и мобилише подршка не само око Тачија, већ око странке коју је основао", каже Емини.

„ПДК јесте међу главним политичким снагама на Косову, али је од Тачијевог одласка бележила лошије резултате и суочавала се са унутрашњим поделама", указује.

Док га хиљаде присталица нестрпљиво ишчекује, породице несталих и киднапованих на Косову се надају да ће пресуда бити осуђујућа, како би се расветлиле околности страдања и нестанка.

Још се трага за 1.620 људи на Косову, према званичним подацима Међународног црвеног крста.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk