'Од стерилитета до небезбедности': Најчешће заблуде о ХПВ вакцини

Сексуално преносиви Хумани папилома вирус толико је распрострањен да су процене да ће скоро свако ко није вакцинисан бити заражен бар једном током живота.

ХПВ је краћи назив за скуп микроорганизама из исте групе, којих има више од 100, а одређени могу да доведу до рака грлића материце.

Неће сваки тип вируса изазвати рак - напротив, девет од десет врста ће ишчезнути за две године из организма, али се процењује да тренутно у Америци 42 милиона људи има високоризични облик.

Скоро сви ракови грлића материце (99,7 осто) изазвани су инфекцијом високоризичног типа ХПВ-а.

Срећом, постоје вакцине које то могу да спрече.

Иако их због потврђене ефикасности препоручују најугледније медицинске институције попут Светске здравствене организације и америчког Центра за контролу болести посебно за младе, већ две деценије расправља се о њиховој безбедности.

Утицаји ХПВ вакцине на инфекције, гениталне брадавице и преканцерогено стање грлиц́а материце уочени су прилично брзо пошто је уведена, указује Меган Смит, главна научна сарадница Програма за елиминацију рака са аустралијског Универзитета у Сиднеју.

„Период од инфекције до рака грлића материце је дуг, зато је и требало доста времена да се потврди ефикасност вакцине у спречавању инфекције и превенције рака.

„Али је доказано да је ХПВ вакцина ефикасна у спречавању рака грлиц́а материце и то се сада јасно види по бројкама између осталог у Шведској, Енглеској, Холандији и Сједињеним Државама", додаје у писаном одговору за ББЦ на српском.

Стручњаци кажу да је вакцина против ХПВ-а најделотрворнија када је девојчице и дечаци добију пре него што ступе у сексуалне односе, односно не дођу у контакт са вирусом.

Ова вакцина је у Србији од 2022. бесплатна за девојчице и дечаке узраста између девет и 19, а 2024. постала је и за младе до 26 година.

Уз препоруку специјалисте (гинеколога, уролога, дерматовенеролога и епидемиолога) деветовалентну ХПВ вакцину од априла 2026. више неће морати да плате ни одрасли до 45 година.

Србија је друга земља по смртности од карцинома грлића материце, а пета по оболевању у Европи.

Чешће се јавља код старијих од 35, а сваке године се дијагностикује код 1.133 жена.

Годишње од њега премине њих 440, подаци су Регистра за рак Института за јавно здравље Батут, више од једне дневно.

Од како је проширена имунизација, у Србији су друштвене мреже додатно преплављене сумњама и заблудама о ХПВ вакцини.

Ево неколико најчешћих.

Погледајте видео: Све што сте желели да знате о ХПВ вакцини

'Не штити одрасле'

Јована Нетковић има 42 године и до сада није имала никаквих гинеколошких проблема.

Ипак, хтела је да прими ХПВ вакцину и пре неколико недеља примила је прву од три дозе.

„Желела сам искључиво да се вакцинишем из превенције, јер је најважнија ствар када је здравље у питању", каже за ББЦ на српском.

О вакцинисању је размишљала и пре него што је у Србији постало бесплатно и доступно и за одрасле до 45 година.

Вакцине није било када је била млађа, а волела би да јесте, јер је „тада већа искоришћеност".

„Распитивала сам се код моје гинеколошкиње и колико има сврхе да је примим у овим годинама.

„Мада сам и била и спремна да је примим и да пружа само 30 одсто заштите, јер свакако смањује вероватноћу да у будућности имам рак грлића материце или неку другу компликацију, а мени то значи", говори Нетковић.

Вакцине не лече, али могу да помогну нашем имунолошком систему да створи антитела против одређених вируса.

Студије су показале да вакцина штити од заразе ХПВ вирусом најмање десет година, иако стручњаци очекују да траје и знатно дуже.

Код одраслих који раније нису били изложени вирусу, ХПВ вакцина смањује ризик од рака грлића материце између 43 и до 54 одсто, подаци су студије објављене у медицинском часопису Лансет 2021.

Та заштита је код деце и тинејџера вакцинисаних пре ступања у сексуалне односе била до 90 одсто, резултати су истог истраживања.

У Аустралији је вакцина законски обавезна и примило ју је 95 одсто људи.

Ризик од појаве рака грлића материце смањен је за 90 одсто.

Број вакцинисаних првом дозом у Србији узраста од 27 до 45 година од јануара до краја априла 2026. је 335.

Првом дозом, у узрасту од девет до 19 година вакцинисано је око 9,7 одсто.

'Радим ПАПА тест, не треба ми вакцина'

За разлику од Јоване, 34-годишња Нада Поповић из Ниша још није донела коначну одлуку.

„Немам проблем са вакцинама, примила сам их као мала, али и даље сам резервисана.

„Идем на редовне годишње контроле, радим Папа тест, тестирам се на ХПВ, увек сам негативна и мислим да ћу да сачекам још мало", каже кратко она за ББЦ на српском.

Због тога је последњих дана осуђују другарице, али и њена докторка.

„Врше притисак и додатно ми стварају нервозу, а помало и све више одбијају од идеје", додаје.

Папаниколау или скраћено Папа тест је јединствени брис грлића материце који помаже да се уоче канцерогене ћелије.

Вакцина спречава да дође до већине ракова грлиц́а материце између 70 и 90 одсто случајева, указује докторка Смит, што не искључује редовне контроле.

„Вакцинисанима се због тога и даље препоручује редован превентивни преглед (скрининг) грлиц́а материце, како би се заштитили и у преосталим случајевима које вакцина није спречила".

Елиминација карцинома грлића материце биће могућа само комбинацијом вакцинације, скрининга и ХПВ тестирањем, указују из Комитета за превенцију Европског друштва за гинеколошку онкологију.

„Ако примате вакцину у старијем узрасту, пошто сте постали сексуално активни, посебно је важно да се подвргнете и скринингу, јер сте можда стекли инфекцију пре него што сте примили вакцину", додаје Меган Смит.

Погледајте видео о настанку Папаниколау теста

'Вакцина подстиче младе на секс'

Откако је Ирска 2010. започела програм вакцинације против ХПВ-а у школама за узраст од 12 и 13 година више од 86,9 одсто тинејџера се вакцинисало.

Међутим 2015. јављају се прве сумње у безбедност вакцине и покрећу инцијативе против имунизације.

Једна од родитељских брига јесте да ће вакцина дата у тинејџерском периоду подстаћи на раније сексуалне активности и промискуитет.

Тврдили су да нема потребе да се даје у таком раном периоду када деца још нису имала секс.

Отпора је било и у Јапану и Данској, а није заобишло ни Србију, где су се организовали и мањи протести.

„Десетине истраживања је проверавало ове сумње и нема ниједног доказа да вакцине подстичу на рано ступање у сексуални однос или потребу да се има више партнера", указује научница Смит.

Адолсценти вакцинисани пре 15. године имали су више антитела на ХПВ у односу на оне који су то учинили касније, подаци су европског комитета за превенцију.

„Што се деца раније вакцинишу, то боље, почевши од 9. године.

„Никада не можете вакцинисати прерано, али понекад можете прекасно", додају.

Учестала сексуална активност може да повећа изложеност вирусу, али до инфекције може доћи чак и ако сте имали само једног сексуалног партнера, указали су из Канадског друштва за борбу против рака.

'Не штити од свих типова ХПВ-а'

Али штити од велике већине, наводи докторка Смит.

„Деветовалентна ХПВ вакцина, Гардасил9, која се користи и у Србији, штити од типова ХПВ-а повезаних са приближно 90 одсто случајева рака грлиц́а материце.

„Ово је огромна ствар", указује она.

Овом вакцином се смањује ризик од потенцијалне инфекције, активирања типова који потенцијално мирују у телу и додатне заразе.

Чак и када тестови покажу да високоризичних типова вируса нема, не мора да значи да их нема уопште.

Преведено, и када се осећате здраво и лекари не уоче ранице на грлићу, нити има учесталих инфекција и имате заштићене сексуалне односе, препорука је вакцинација.

У више од 70 одсто случајева може да се спречи поновна појава патолошких промена управо изазваних ХПВ-ом уколико се вакцина примени уз хируршко лечење, подаци су Института за јавно здравље Нови Сад.

'Вирус није толико учестао'

Баш напротив, тврди стручњакиња.

„ХПВ је заправо веома чест и понекад се пореди са обичном прехладом, а процењује се да ц́е око 80 одсто људи бити заражено у неком тренутку живота.

„У неким државама је све ређи, али је то баш због увођења ХПВ вакцине", додаје докторка Смит.

Пилот пројекат који је спровео Институт за јавно здравље Србије у Београду и Нишу показује да је свака осма тестирана жена, узраста од 30 до 65 година, била ХПВ позитивна.

Учествовало је 10.000 жена.

Подаци указују да је ХПВ инфекција значајно распрострањенија од промена на ћелијама и да већина инфекција пролази спонтано.

Међутим, оне које опстају кључни су фактор ризика за развој рака грлића материце.

'Изазива стерилитет'

Нема доказа да ХПВ вакцина може да доведе до неплодности, тврди докторка Смит на основу истраживања.

„Лечење преканцерогених болести је важно за спречавање рака грлиц́а материце, али и потенцијалних проблема попут превременог порођаја или учесталих побачаја.

„ХПВ вакцином се управо смањује стопа преканцерогених болести грлиц́а материце (абнормалне промене на грлићу или каналу), као и могућност да дође до репродуктивних проблема и корисна је за трудноћу", додаје Смит.

Она „заправо може заштитити плодност“ спречавањем рака грлића материце, изјавила је и Јасмин Шалуб, виша менаџерка за имунизацију при УНИЦЕФ-у за Фектчек агенције Франс прес.

Нигде у свету није уочено да се повећао број жена које не могу да имају децу зато што су примиле ову вакцину, изјавила је раније гинеколошкиња Биљана Бањанин за ББЦ.

Постоји могућност да лечење рака грлића материце има за последицу немогућност жене да добије дете, наводи се на Институту за јавно здравље Батут.

'Дечаци и мушкарци не обољевају од рака грлића материце - није им потребна вакцина'

Дечаци могу да буду преносиоци ХПВ-а и оболе од других малигних болести које овај вирус може да изазове, због чега и они треба да приме вакцину, објашњавају стручњаци.

Учесталост ХПВ инфекције међу мушкарцима узраста од 18 до 59 година је око 45 одсто у Сједињеним Америчким Државама.

Скоро сваки трећи дечак после 15. године заражен је макар једним сојем ХП вируса, док је сваки пети инфициран бар једним „високоризичним“ типом, показује истраживање из 2023.

Зато се у многим државама, између осталог и у Србији, препоручује да ХПВ вакцину приме и дечаци и мушкарци.

Када су дечаци вакцинисани, мање су шансе да пренесу ХПВ инфекцију партнеркама или партнерима, пише на сајту Батута.

'Вакцина није безбедна'

Главне безбедносне бриге због којих су неки родитељи одлучили да не вакцинишу децу против ХПВ-а биле су страх од смрти после вакцинације, аутоимуних болести и неуролошки синдроми, указали су стручњаци у извештају Комитета за превенцију Европског друштва за гинеколошку онкологију.

„СЗ0 непрестано преиспитује тврдње о сумњивим, нежељеним ефектима и до сада није пронашла доказе о озбиљним, учесталим последицама", каже Меган Смит.

Да би регулаторна тела одобрила вакцину за примену, она мора да прође обимно дугогодишње испитивање безбедности.

Када једном почну да се примењују, редовно се прати њихова безбедност и ефикасност, пише на сајту Батута.

Агенција за лекове и медицинска средства Србије и Института за јавно здравље Србије прате нежељене реакције после вакцинације у Србији.

Ни у једној од бројних спроведених студија нису потврђени озбиљни безбедносни проблеми.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk