Бугарска победница 70. Евровизије, бурна негодовања због Израела

Бугарска представница Дара са песмом „Бангаранга" победница је јубиларног 70. такмичења за песму Евровизије, које је одржано у суботу увече у Бечу.

Двадесетседмогодишњакиња је освојила највише поена и од публике и од жирија у напетом завршетку, винувши се испред Израела на другом и Румуније на трец́ем месту, са 516 поена.

Дара није била међу фаворитима на почетку такмичења, али њена забавна кореографија и заводљив рефрен помогли су јој да засени конкуренцију и обезбеди Бугарској прву титулу победнице Евровизије.

У финалу су се такмичили извођачи из 25 земаља, а пред сам крај, Израел је водио захваљујући гласовима публике, што су у сали испратили бурним негодовањем.

Нишка метал група Лавина, која је представљала Србију, освојила је 17. место, а хрватска етно поп група Лелек 15.

Евровизија не би била толико забавна да нема сталних контроверзи око тога ко је коме дао колико гласова.

Ове године жири из Србије Хрватској је дао нула поена, док су освојили највише гласова од публике, због чега се у јавности подигла прашина, посебно после објаве гласања Хрватске која је Нишлијама дала максималан број у оба случаја.

Више земаља бојкотовало је такмичење због учешц́а Израела.

Гледали смо плесне покрете који пркосе смрти, сексуално сугестивне рок химне и најдужи тон у историји Евровизије, а затим је уследило гласање.

Бугарска је прва, Израел други са 343 поена, трећа је Румунија (296),а иза ње следе Аустралија, која је била међу фаворитима са 287 поена и Италија која је укупно освојила 281 поен.

Велика Британија, Белгија и Немачка су добили нула гласова од публике, а представник Лондона, јутјубер Look Mum No Computer завршио је на последњем месту.

Ко је Дара?

Дара је велика поп звезда у домовини.

Њене песме и спотови имају преко 80 милиона слушања и прегледа, а најпопуларнија јој је песма „Thunder“.

Дара је и тренер у националној верзији телевизијског шоуа талената „The Voice“.

„Бангаранга“ делује као да је урађена у калупу бесмислених евровизијских песама попут „Diggi-Loo, Diggi-Ley“ - али наслов заправо значи „бука“ у жаргону Јамајке.

Текст се бави Дарином посвец́еношц́у превазилажењу анксиозности и АДХД-а, који јој је дијагностикован прошле године.

„Бангаранга је нешто што свако има у себи“, објаснила је.

„То је тренутак када одлучите да водите љубављу, а не страхом.“

Њен наступ је пратила кореографија заснована на древној бугарској традицији Кукери, у којој маскирани извођачи терају зле духове.

Пре великог финала, певачица је освојила и награду за најбољу сценографију на Евровизији.

„Желим да се захвалим свима који су осетили 'Бангарангу' и повезаност са силом“, рекла је иза сцене после победе.

Бугарска национална телевизија је потврдила да ц́е се такмичење следец́е године одржати у главном граду Бугарске, Софији.

Припреме за овогодишње такмичење биле су у сенци протеста због учешц́а Израела, због рата у Гази и сумњи у начин освајања гласова.

Шпанија, Ирска, Холандија, Исланд и Словенија одлучиле су да не учествују на такмичењу 2026. године - највец́ем бојкоту у 70-годишњој историји Евровизије. Траже исти третман као за Русију која се не такмичи од почетка инвазије на Украјину 2022. године.

У Бечу су одржани протести у центру града пре великог финала.

Протести су се очекивали и током наступа Израела јер се у полуфиналу током наступа певача Ноама Бетана чуло скандирање против Израела.

Неколико људи је удаљено из публике, међу њима и један са натписом „Слободна Палестина“ на грудима јер су се током песме чули узвици „Зауставите геноцид“.

Међутим, током извођења „Мишел“ - медитеранске љубавне песме у финалу, било је мирно.

У међувремену, наступ Чеха је прекинут због техничке грешке, током које није било видео преноса, а певач Данијел Жижка је привремено нестао са екрана.

Погледајте фотогалерију са финала јубиларне 70. Евровизије

Како се гласало 2026?

У финалу, свака земља учесница добила је две оцене: једну од жирија музичких стручњака и једну од обожавалаца.

За такмичење 2026. године, публика је имала највише 10 гласова које могу дати телефоном, СМС-ом или путем званичне апликације Евровизије.

Гледаоци су могли да гласају за онолико различитих извођача колико желе, али не за своју земљу.

Свака земља додељивала је 12 поена најпопуларнијој песми, док је други избор добио 10, а остали од осам до један.

Шта је такмичење за Песму Евровизије?

Песма Евровизије је годишње телевизијско такмичење које организује Европска радиодифузна унија (ЕБУ).

Песме морају бити оригиналне и не дуже од три минута.

Не смеју бити објављене или јавно изведене пре 1. септембра 2025. године.

Главни вокали су уживо, без синхронизације или аутоматског подешавања, а на сцени може бити највише шест певача и плесача.

Вец́ина, али не сви учесници Евровизије су из европских земаља.

Израел може да се такмичи јер је његов национални емитер Кан члан ЕБУ-а.

Аустралија је после прославе 60. годишњице такмичења 2015. године почела да се такмичи, али не може да буде домац́ин Евровизије ако победи.

У Бечу је такође обележна 70. годишњица највеће европске музичке манифестације која је покренута 1956. године под називом Велика награда Европе.

Тада је учествовало само седам земаља, а швајцарска певачица Лис Асија је освојила прву титулу.

Да би обележили платинасту годишњицу, организатори су направили спектакуларну посвету са неким од најпамтљивијих песама последњих седам деценија.

Бивши победници, група Лорди, свирали су хеви метал верзију песме „Save Your Kisses For Me“ групе Brotherhood of Man; док је украјинска комичарка Верка Сердучка отпевала песму „Puppet On A String“ групе Санди Шо са бендом „Oompah“.

Ерика Викман је обрадила песму „Waterloo“ групе ABBA - победнице Евровизије из 1974. године - док је Александар Рибак извео „Congratulations“ Клифа Ричардса.

Наступ је завршен масовним певањем песме „Nel blu, dipinto di blu“, коју је оригинално извео италијански певач Доменико Модуњо.

Ко се такмичио у финалу

Велико финале одржано је у Винер Штатхалеу у Бечу у суботу, 16. маја.

Водитељи су били телевизијска звезда Викторија Сваровски и глумац Мајкл Островски.

Полуфинала су одржана неколико дана раније.

У уторак су се квалификовале Белгија, Хрватска, Финска, Грчка, Израел, Литванија, Молдавија, Пољска, Србија и Шведска.

У четвртак су им се придружиле Албанија, Аустралија, Бугарска, Кипар, Чешка, Данска, Малта, Румунија, Украјина и Норвешка.

На Евровизији пет земаља иде у финале аутоматски - победник из 2025. године Аустрија, плус Велика Британија, Италија, Француска и Немачка.

Ко је представљао Србију и Хрватску

Нишка метал група Лавина била је представница Србије на овом јубиларном такмичењу.

Наступали су са песмом „Крај мене", која је спој метал звука и моћних вокала, а сценски наступ је томе прилагођен - дарк шминка и костими који су често део имиџа таквих бендова.

Учешћем на Евровизији хтели су да метал жанр приближе широј публици и инспиришу колеге да се чешће појављују у мејнстрим медијима, рекли су у интервјуу Јужним вестима после победе на такмичењу у Београду.

„Јако бисмо волели да наш наступ доведе до својеврсног буђења свести шире публике о квалитетима метал музике, с обзиром на то да сматрамо да је овај жанр у Србији недовољно заступљен у медијима", рекао је фронтмен бенда Лука Аранђеловић за Јужне вести.

Песма није писана наменски за фестивал.

Док је Србија изабрала јачи звук мушког бенда, Хрватску је представила потпуно женска етно поп група Лелек.

Њихова песма „Андромеда" говори о идентитету, колективном памћењу, женском искуству и наслеђу које се преноси кроз генерације, пишу хрватски медији.

Тема песме су жене католичке вероисповести с простора Босне и Херцеговине које су се тетовирале како би се одбраниле од ропства и насилног преласка на другу веру, објасниле су чланице бенда.

„Ова пјесма је универзална опомена данашњем друштву које често заборавља на цијену слободе, достојанства и једнакости.

„'Андромеда' у себи носи и позив да из повијесних рана учимо, да препознамо властите окове и да стварамо праведније и човјечније сутра', објасниле су за 24сата.

У грчкој митологији жена окована ланцима, осуђена на патњу због туђих одлука - зове се Андромеда.

Бојкот Израела

Тензије око учешц́а Израела на Евровизији су порасле последњих година због рата у Гази.

У финалу 2025. у Швајцарској, два човека су покушала да упадну на бину и баце фарбу на израелску такмичарку Јувал Рафаел.

Зауставили су их чланови екипе, а касније су ухапшени.

Међутим, проблем није само рат у Гази и чињеница да је Међународни суд за ратне злочине у Хагу издао налог за хапшење за неколико високих званичника Израела, међу њима и премијера Бенјамина Нетанјахуа.

Више земаља је изразило забринутост због тога што је Рафаел освојила прво место у гласовима публике 2025. године и тако освојила свеукупно друго место, уз гласове жирија.

Извештаји сугеришу да је агенција Владе Израела платила рекламе и користила државне налоге на друштвеним мрежама како би подстакла људе да гласају за њен наступ.

Погледајте видео - Јубиларна Евровизија у сенци бојкота

Евровизија, коју организатори описују као неполитичку, доследно се одупирала позивима да се Израел искључи, али је променила правила гласања за такмичење 2026. године како би ограничила утицај влада на резултате.

Директор Мартин Грин је рекао за ББЦ да се слаже да су „неке промоције емитера [у прошлости] биле помало несразмерне“.

Рекао је да организатори прате овогодишње такмичење у обрасцима гласања „веома, веома пажљиво“, али је бранио интегритет тренутног система.

Израел је раније саопштио да је одлука да му се дозволи учешц́е „победа“ над критичарима који су покушали да га уц́уткају.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk